Гласоноша

Вад.ево Марта {885 ИЗЛАЗИ уторвикек а веткок ГЛАСОПОША ЦЕВА ЛИСТУ § див. год. 3 дик на до год. иеоевнобОпр. д. огласима 5 пр. дин. од нетитног реда !<{ 1 ј Ф 3 $ ,{"Ш К ; ^ * 0^.^ ТЕОФИЛО СВЕТОГОРСКИ VI. Једна кришна хлеба и шака зегпњика, То је храна телу старог исиосника; А душа му плива у сваком богатству, Живи од молитве у небеском царству. Са свију га страна напали душмани, Горкн су му часи, чемерви му дани, А душа му с богом беееди беседу У молитви слави над свима победу. Боле ноге, руке нри свршетку века, Јадном, старом телу нигде нема лека; А душа му здрава под небеса леће, Грепти у молитви ка' пролетње цве^е. Бо у доброј вери помо8 божју тражи, Тога вера теши помаже и блажи. Кад је твоје срце побожности пуво, Шта год дође на те теби није чудно. Кад се сећаш бога, тог вечног закона, Ту вађеш утехе, ту нађеш заклона; Молитва те крепи, то Је снага душе, Мисли о вечности сваку сузу сушс. Признав'о левара или не нризнав'о, Али је молитва лек што чи је дав'о. У богу живио, у бога умре^у, Ни после се смрти с њим растати не!у. Била гробна тама ил небесва светлост, И ја сам трун једна што се зове вечност.

м—

3 А Е А В А. Један трговац, купују^и коња за таљиге, Чуиита иродавца.- има ли коњ иакву маау? Г„.Има само једну — одговори вродавац — иад ^. ,ее возим па почнем да певам, ов одмах ставе вииа елуша". " Једно јутро утрчи шегрт у кућу и повиче.^гпм јеторице, цркла нрава!" - „Не говори нл а.^ва уста повиче мајсторица. Шегрт иритисне (срудом половину уста ча рекне.- „цркло и теле". Унитају поповог брата: „Како се ти тако непрестано онијаш поред свега што теој брат у прчви сваке недеље оноко жестокепроповеди говори проч-ив пнјанства?" — „ала сте луди — одговори нијаница — за све оне лене иредике против пијанства имате само мени благодарити; јер да се ја не опијам попа не би имао нриликг, да тако изблиза види и позна тај порои". Играло ее двоје дсце сами вашара уеред пнља. Једво је тобож нродавадо еспан а друго куиивало; ва једавпут оно дете лупи шавом по образу продавца. „А што ме удари?" повиче продавац. „Ни сам ја — одговори ово друго дете ко Ге знаги у оволиком вашару ко те ударио!" Н1УЧНЕ ЦРТИЦЕ Жачмто о Дуча.мемЖорку. Као што се ве8 зва, Марко је био син Краља Вукашипа, па се но томе и прозвао Краљевић а право му је презиме Мрњавчеви{ч. Као сив такога оца, Марко је изучио књигу прво у „иротопоп Недељва" — као шго се у вародвим песмама пева, а нс том је у Мљетке вшао те је тамо књигу доучио. По иовратку своме отуда, Марко је постао писар у силаога срнског цара Душана Носле смрти Вукашинове Марко се прогласи краљем и нресто свој намести у Прилипу. Држава му се, у прво доба, протезала од Шаре планине па до Тесалије. И ако се Марко као омиљеви народви јувак, као бравилац слободе и зашгитник сиротиње, много иева по народвим песмама, иоак, он је као историјска личноег мало позиат. 0 њему ее посигурно зна то: да је био васал турски (т. ј. био је потчињен турскоме сулгану),- да ее иазиваокраљем и, да је кчвао вовце. Он је био ожењен Јеленом ^ерју војводе Радослава Хланена, која, после неког времеча, утекве ол Марка и иреуда се за Балшу Балши!ча, господара Зетског, и прсда му град Костур. Али Марка и даље иотера несре^а, јер све земље ва западвом крају државе му као: