Гласоноша

област приштинску и аовобрдску, отме му кнее Лазар. Марко је краљевао 6 — 7 година готово без земље, и био је за то време силом околности васал турске царевине. И његов побратим дБеже Костадине" син чувеног Дејана севаетократора — био )е у Турака то што и он. У нашим народним јуначким песмама ни један српски јувак није тако лепо опеван као Краљени^ Марко; управо.' најве^и број тих песама опева само јуначна дела Маркова. Он је љубимац народни; он држи задату реч; он брани сиротињу; он поштује олаву своју и обичаје своје; он се не боји истину рећи, „јер се Марко никога не боји, разма једиог Бога истинога"; он бије Турке зулум^аре и живи ио своме обичају, по својој земљи По једнсм вародном предању.* Марко још живи и у једној пеТини спава. По другоме нредању.' Марко је умр'о на Урвини члавини, где га је мртвога нашао свегогорски игуман Васа, одатле га однео у Св. Гору и сахранио у Хилендару. Из историје, чак, знамо то: кад је Мурат ударио на Лазара, Марко се користи том приликом те, без боја, заузме области које су му били отели. Он није био на Косову, али народно нредање, вао љубимца свога, хо)го и ту да га оправда, иа вели, да он није отишао ва Коеово за то; што се земља чод њим ронила те није могао стиГи. Марко је ногинуо у Вдашкој бијући бој с Турцима иротивухринЉава; и у очи битке рекао је своме побратиму, бегу Костадину.' Ја се молим Богу истиноме да победи ХрииНанско оружје, на макар ја орви погивуо". И доиста је погивуо у тој битци. Марко је имао три брата: Авдраша, Иваниша и Дмитра. Андрап) је, поеле смрти Маркове, отишао у Угарску; а Иваниш у Зету кБалши Балшићу, где 1385 погибе заједво с Балшом на реци Војуши бију^и бојак с Турцима. Ж. С. У. На хрватеком језику проа:ле гчдипе излазило је: политичких лиетова И; књижевно-забавних 7; црквених 3; за чрава и науне 2, школских 4; листова за младеж 2 ; шаљивих 3; службених, званичних 5; стручних 8; и још где којих местних лисгова, тако да их је свега било 51. У Београду, у свима штампаријама има оних што слажу слова 90 мушких и 5 женских лица. У тај број ве долазе они младиГи што се уче да буду слагачи! СТРАНЕ НОВОСТИ — По гласовима, са свију етрана што долазе, може се сматрати да је побуна у Албанији утишана. — У Загребу једна грађанска депутацаја иолила је тамошњег архибискупа да у почаст еловенсним апостолима Кирилу и Мстодију, у загребачкој катредално) пркви могу држати е.чужбу на словенсксм (место затинском) језику. Архибискуп је одговорио да је то немогу^е дозволити — Биемарк родио се 1. Априла 1815. год., и тако ове године славити своју еедамдесетогодишњицу. Одбору, што прире^ује ту свечаност, дошло је прилога у готовом новцу два и по милиова динара, да ее за те новце купи какво имање и Бисмарку као почасни дар од целог народа ноклони; но одбор је решио да се половина од те еуме утроши на јавне за народ корнене цељи. — Ратовање у Киви не гледе Фравцузи радо. Тај рат до сада их кошта 120 милиона динара, а могуће да их пет пута толико стати д- н се не сврши. То су трошкови и суме што се виде, а ве виде се ови милиони шго пропадају у трошењу војеног материјала; при том што ее више заплеГе Француска у Кчви, тим је слабија у Европи. Измефу многих узрока и то је један што је немачхи канцлер Висмарк давае свемогућ у Европи. — Краљ грчки у својеручном писму, благодарио је цару ауетриском пгго му је иослао свога сина, преотолоааследника РудолФа у чоходе. По свима глаеовима еуде1.и, Грчка, све се више прчближује аустриској и у опште вемачиој нолитици. Грчки варод придржавао се Руси;е док је Турска царевина била јака; сада Грци не виде више никакве онасности од турске царевине, на траже пријатеље нротив Словвна, од којих се плаше за своју далеку буду^ност. — Немачки цар Виљем дочекао је и нрославио 10. т. м. у потиуном здрављу, 89. дан свога ро!)ења. Гомила принцсва и кнезова стекло се у Берлину еа свију страна, да поздраве јединог владаоца ноја је рођен у прошлом веку. Мало је