Гласоноша

Г ззрој 1^=. Валево 9 Апрмла !885 ЗГодшжав 1 ИЗЛАЗП уторппкои и петиои ГЛАСОПОША =ф $ФФФ4Ф-^<ФФФФФФФФФФФФФФФФФФ^ ЈОВАН ДАШАСКЖН Овај веливи црквени песвик родио се у Дам маеку годане 676, а премануо 754. Отац му је 3 био богат, и уважен међу самим нехриш^анским 0 Оарацевима, који су тада владали у Дамаску. ^ Учитељ Јовавов, био је учени калу!)ер Косма, ц који га упозна не само са хригпћанском бого3 словијом него и са грчком ФилосоФијом. Сараџ цевски калиФа поетави Јована за управника т граду Дамаску. У тој служби Јован се на скоро ц ирочу необичвим знањем, вредн<Љом и правичн нош^у. У то доба у Цариграду владаше цар Ц Лав, који ве милују^и икоае изгоњагпе их из х хриш^авских цркава. Јован пак, велики првјатељ ^ уметвоети, брањаше их вачрево, пишуГи оштра н писма против оиих који иконе гоне. Тиме се I, Јован нрочу ва далеко. Јован остави власт, оде ? у пустињу ме^у монахе да ности, да се богу м моли и да пева. Ту га приме монаси, и игуман о одрсди му једнога врло строгог старца за дух ховвог учитеља, којионорорече.' „нашејепост тити и молити се, друге службе ми не познајемо. Г Ти мораш отурити све залудне миели; то бесп иоелено невање ти, иевче, мораш нобедити и ностом. Кад си дошао у пустињу да се испашт таш, онда заборави еве мисли из живота, иа, н на уста своја удари печат мучања. Никакве н несме не смеш чевати. Ето то ти је мој устав, а ако хо^еш да си исиутевик.''* На Јована као гром, надоше ове речи али о_он, ве^ одважан и у свом срцу заветовав да а се реду монашком покорава, одговори: „твојој а се вољи оче нокоравам, и нигда више не ћу ц иесме писаги ви пеиаги." — Тако је пролазила <одииа за годином и Јован је угушивао свој н вебески дар, слушао је етрогу зановест свога д духовног учитеља, држао је тачно свој завет и и--вије иесме невао. Једчом се^аше он нред својом н иештером и аевесело је ослушкивао месничке 4 струје свога срца, које није смео исказати. У т тај мах к њему таио снужденом, домаде један п пустињак, паде на нолена и завика: „брат ми ЦЕНА ЛИСТУ 3 диа. год. 3 див па по год. шесечио 50 шр. д. огласина 5 пр. дин. од иетитног реда умре; хтео бих га ожалити алинеумем. Јединв ти можеш ми помоћи. Наниши ми песму ва укоп, како би ме у мојој тузи могла разблажити." Јованмуодговори: „зар ве знаш, брате драги, ва какав сам се устав заветовао? старац мој, духовви учитељ, забравио ми је ва веки пееме правити. Пустињан одговори му : „старац, твој учитељ отишао је и није овде, за три дана веке се вратити, а дотле ми кемо саранити брата". На даље пролива своје сузе и не одступа од своје молбс. Јованово мекаво срце ноколеба се, туга аадвладала је његов завет; заборавио је земљу, његове песвичке мисли полетеле су к вебу. Он се диже и с молитвом уђе у своју Дештеру, и написа жалосву песму. Сутра рано довеше покојника у цркву. Духовници иочеше жалосно онело. Овеће цркву осветлиле а свети песник Дамаскив, с обореним к земљи очима, пава ову своју песму: Која је то сладост, што вам жи8от спрема, У којој горчине никакве нема? Где стоје ва земљи вечиги спомени, И где је та слава што се не промеви ? Све што ааша душа ва земљи налази, То све, као сенка, као сан пролази. Сва блага, еве сласти, што их човек има, У једном треаутку дође емрт и прима, Каква тешка борба животу настаје, Када од свог тела душа се растаје; Огима се, илаче, јечи и тугује, Ал никога нема да јој се смилује; Диже «чи горе, ан^еле призива, Ал номо^и вема, вико с' не одзива. Све што је човечје, све је то сујета, Човек не понеес вишта с овог света. Где су бујве мисли, где је нристраст људи ? Где је самовољство што невраво суди ? Где је злаго еребро, где еу сјајне круне? Све прах и печео, све у гробу труне. Се^ам се чророка што тужно вапије: Човек је пепео — вишта друго вије. Глед'о сам гробове ах, тешке жалости! И ве видех вишта осим голе кости. А но је то био? је аи цар ид' војвик? Ил' богат ил' убог, праведан ид' грешник?