Гласоноша

Када мир етечемо и све што желимо, Тад морамо у гроб да се преселимо. Ах, плачем и радим кад ва смрт помислим, И нашу краеоту кад у гробу видим. 0 чуда, о чуда! вичем са сузама, Каква је то тајна и шта то би с нама! Како се са смрћу тако саетадосмо ; Кано се трулежн таквој предадосмо! И сама смрт шта је него еан и сенка; За то, сдава богу од века до века. ') Тако Јован пева с монасима, а међу њих изненада лупи оштри и опори његов духовни старешинаиучитељ. Строги старац рече.- „зар тано, певче, поштујет и држиш моје заповести? Кад пред нама лежи мртав брат, онда треба плакати а не певати! Одлази, недостојви испосниче! Међу стенама вашим теби места нема!" .— Тим страшним речима, Јован, иао кривац скрушен, нрипаде ногама свога духовног старешине; „Онроети, о оче, сам ве звам како преступих зановест твоју! У моме срцу зајечаше чудни гласови, и из моје душе изли се песма којој нисам могао одолети. Оорости ми, оче, ову кривицу." — Али строги старешвна не Ке да зна шта је кајање, он Јовану, овако одговори.* ^бежи одавде, песниче! Види со да још и сад светеиа сујета и охолост живе у твојим грудима. Иди из ^елија наших ; не скрњави ове пустиње!" Жалост иепуни сва срца, и сви одоше слошки молити за њега; али игумаа хладан као стева, не да са умолити. „Што Једном заооведих, не могу, без разлога мењати. Ко је наклоњен охолости и непослушности тога, као трн, треба ишчупати одавде. Ако ли се он истински каје, може епитимијом купити оироштај. Его нека узме лонату и метлу; нека чисти еваку нечисто^у у прљавој авлији овога манастира. Смиривши дух свој, нека непокораом руком свуда чиети и диже блато и сваки нанос. А дотле нреда мном нема му онроштаја." Јован, сазнавши услове опроштаја, примн да врши строгу епатвмију. Узе лопату у руве *) Ова саиа песма један је део векег, још неттаипаног мог спева „ТеоФила" — одавно сам ја са славепског, у овом облику, превео, а сада, овде први пут штампа се. Ове кратзе цртице из житија светога песннка, спомевуте су овде по лепој беседи М ТЗ. Мили^евиВа, недавно говорсној на духовном концерту. песник цркве Христове и трпи понижење. А строгом старцу игуману, са небеском славом јави се те ноћи на сну, света богородица и рече.* „за што ти гоаиш Јована? његове песме то су гласи небеских ав^ела. Пусти нека тече као река беседа његова! оетави семљи њено цвеће! остава песнику његово певање!" Света дева за тим одлете у облаке; кад се зора јави, потресен старац игуман, зове и тражи Јовааа, грли га и беседи му.- „гоњење је твоје довршеао ; од сада можсш опет песме певати; отвори твоја нророчавска уста и изливај иесвиче своја задахну^а." — Милионе и милионе мртвих твоја Ге песма до гроба допратити; а милионе и милионе живих ова разнежити, ублажити, , утешити. Завист имају еве живогиње, а највише оне е што близу људи живе. Човех може сва блага г овога света вмати, ако је завидљив, он инак није срекан; свагда је љутиг, невесео. Ако ' нема на чему своме ближњем да завиди, он ^е 9 завидети сунцу што овако високо стоји и што о онако лепо еветли. Провести свој живот зави- де^и другима то је горак живот; оолакати сва- чију сре^у, то је заиста тужан и несрећан живот. г За љубав самог себе човек не треба да је за- видљив. Ако сс у срцу радујеш свакој сре&и ц свога ближњега, ти си снок^јан, весео и блажев. Завидљивом човекуврло је гиракживот. Завнс-т тје као и све друге сграоти, ако јој се ночу- стите, она завлада вашим срцем, вашим јеииком, вашим мислима: и ви онда више не живите, ,ч ви — завидите. Ако хо^ете да кашгигујете-езавидљивце а ви се молите богу да они до^у у у рај; Јер ће се њима, кад виде да су тамо сви ш ере^ни претворити рај у ирави пак'о. Пијавице верују ово што у енанђељу стоји н} да је Христое казао: жсдан сам; али не могуу да верују да је казао : нека ме ова чаша мимои!ре. Ако онај рамље кога боле ноге, Ти не мој рамати тек за љубав слоге. „Е чуда људи! — рече један стари београд--д ски пензионар — умр'о некч Ђура Јакши^, иани вовивари начивише ларму вао да је умр'о нававав државни совјетвик." Немачки Језик далеко на исток расиростире.^ц се; чак у Азаји слушао сам да Грци, на и саминм Турци, вад терају нсе наиоље, кажу: хинаун!!к Љ. С. Л.