Гласоноша

зврој ±5. Ваљево !2 Апр ла !885 ИЗЛАЗИ умрззкеи и петксн ЦЕНА ЛИСТУ 8 диа. год. 3 дип па по год. иесечнобОпр. д. оглаеима б пр. дин. од иетитног реда ГОДИНЕ животд Најаовија ваука ие ордиче нн дрвеђу ни биљу живот; њима, као и другии живим створовима, век живота различан је. Веђи део биља живи само осам месецз; а где којима живот нетраје дуже од једнов дана; аека, као спто су кедар и расг, држе се хиљаду година; а дрво, штл се зове Баобаб може да жиаи четири хиљаде и ввше. година а дебело је 24 сточе у просеку. Такјфе и вод животиња врло је различан век. Не спомињуђи оне животиње што су тако малене да их без величавог стаклета ве можемо видети, навеиЉемо само где које свима добро позвате. Има различите мале животиње штч, нарочито поред потока и река, из јутра се роде, у подне су у најбољем своме добу, а у вече, у својој дубој етарости умру; а слон може да живи нреко 200 годиаа. Ни једно животно, које нема жглавака, не може достиђи старост од 50 година. Многе мале животиње осуше се и дуго време буду као мртве, па очет, нри угодвим околносгима, човрате се. Пре аеких година муве уданљене у виау у Шпанији, опет су у Америци потнуно оживиле. Паупи могу неколико година, а неке шкољке до 20 годи на да живе. Штуке и и)арани могу да доетигну 50 годиаа старости; за крокодила, који може да живи 120 година, кажу, да и у поеледњим годинама своје најве^е старости непрестано расте. Борњача такође може да пређе сто година. Има случајева да еу налазили живе жабе кад разбију камен или кадрасцене каиву стару кладу; стотинегодина, таквим жабама, ае могу ее оиределити. Измсђу птица орао може да живи сто годива; но и за дуги живог сокола има доказа. Једно['а сокола ухвагили су 1772 године на дву Африке у Качланду, и нашли еу му око врата Један сребрн колут и на њему име краља Јакова и годину 1610. По томе види се да је тада соколу било 162 године. 8а пачагаја има сведочанства да су у кавезу живили 60 година. Петлови, голубови и врапци једва дочекају своју дванаеету годину. Даље могу да живе волови ЗО^-коњи 35, овце 15, свиње 18 а јелени 40 година. Доказато је да оне врсте животиња што ее више плоде, жавот им је крађи. Једине рибе у том су изузетак. Рачуна;у да баца штука 130 хиљада а шаран 300 хиљада а неке друге рибе пет милиона зрнцета икре, из којих толико малих рибица може да буде. Човек у сразмеру пеличине свога тела, може велики број година да доживи. Али клима и начин како живи, има велики унлив. Доназато је и то да више има старих жена вего људи. На северним крајевима живот дуже траје. У Шведској, између оних што су 90 годива прешли, ноказало се, у теча;у девет година, 2036 мушких и 3540 женских. Али између 58 њих што су 110 и више жинили, било је само 17 женсних. Има Фамилија у којима је наследво да дуго живе. Између маогобројних таквих породица саоменуђемо еамо име Нс.мца Шила; праирађед има 120) ђед 110. отац 90, син 70 г. Највеђи степен старости, што је до сада могао живот човсчији достићи, и што се као доказаго узима, то је 185 година. Само два човека толико су жиаили ; калуђе)) Китенђер из Глезгова (у Енглеско)) и Петар Чарган из једног села код Београда. Овај Петар рођен је 1539. а умро је 1724. године, и имао је сина стара 97 година. Доказато је дау Русији најдужељудиживе а да их више него игде има коЈи су достигли 150 до 160 година; и бро), сада живеђих стараца у Русији, који су нрешли сто годипа, износи на 20 хиљада. Занимљиво је да овде сноменемо некчлико поузданих, иисменим докумен тима доиазанил ))римера, велике старосги. Хенрих Џенконс, у Евглеској живио је 169 година, кад му је било 140 година могао је пешко путовати веколико сати, а кад му је било 100 година нливао је за опкладу. Јован Сурингтен, у Норвешкој, умро је у својој 160. години, када његов најетарији син имађаше 103, а најмлађи само 9 година. Један Пољак не далеко од Плоска, беше 1796 године у својој 163 години опуво 8драв; његов најстари'^&^В8ЖВЖ№л онда 95, а његов в**'