Гласоноша

Пер, живио је 152 године; био је надничар, у својој 120 години оженио ее но други нут;био је свагда здрав, до емрти имао је добро памтење и вид. Краљ енглееки Карл чује за њега, позове га да га види; том приликом частили су га у Лондову најдепшим јелима; али ов, не навикнут на таква јела, одмах се разболи и умре; његова праунука дожавела је 103. годину. Дракенберг, дански ла1)ар, умро је 1776 у својој 146 години; никакво пи^е није пи<), провео је 15 годиаа у тешком турском роиству; оженио се у 111 својој години. Еаглез Виљем Шенол достигао је старост од 178 година; кадје, 1771 године умр'о оставио је за собом 1033 својих потомака. зз-А.тгз==;Ез Кад би из књига све оно избриеали што би по где ко рекао да неваља, ве би ништа остало што ваља. Здрави ра9ум много вам којешта дозвољава, али има много нездравих разума што вас здраво мотре и здраво вам замерају. Неслану истиву нигда ве волите, А лаж вам је мила кзд је писоличе. Црногорац случајно деси се на једноЈ арнаутској свадби. При ручку, да би застрашили и исмејааи Црногорца, домакин обеси о танком ионду оштар јата!ан, па га покреау тако, да се, повр главе његова госта, тамо амо љуљао. Црногорац смешио се и ручао без бриге. При свршетку ручка, Црногарац извади иза поЈаси пун питтољ, запне га и вапуни вином, за тим повиче.' „здрав домаћине!" и исчије из цеви вино; па овда опет наспе вива и нружи домаћиву. Арнаутин није имао куд, него нрими ту чудвовату чашу, али је не нринесе устими, него рече: ^кад те добри час нанео ва ово наше весеље, хо1ет, Црногорче, да се побрагимо?'' — ^хо!у!" одговори гост. „Е онда — рече домаћин — да смо за вавијск побрагиии ! Али, менс је отац заклео, да се само са бољим ју наком побратимим, и само због тога не^у да иепијем вино из ове нугнчане цијеви, него ћемо пити из чаша како је бог рекао". п-. Р.еч колза и ползомтм, кажу да је елавевска ——

^цјижевници ве1е да је нишу ; вего ПлЕсинк Филпјал Задруге ... се радије придржавају кормстм. По правилу граматике, вад ту реч иолзм и ползозатм преведете на обачни данашњи и свагдашњп језнк, каже се/ пл/зд и пузатм и онда мсжете је свагда и свуда као кормст лепо употребити. Три ствари не^е ништа да рада док их не удариш: звоно, магарац и лештана. Учи твоје дете да свој пзс'о гледи, Да ираведно живи и да новце штеди. НДУЧНЕ ЦРТИЦЕ Тјудмо блазо у ем^ззско.м окрузу. У ваљевском округу има на више места трагова од разних руда. Тако до сад су нознате: бакарна руда врло обилна; оловна руда, која по свој прилици садржи и сребра; гвоздене руде, такође богате; гвоздене руде жуте (пирит) за прављење галице; хромве руде и цинкане; автимоаове (расток) руде и каменог угља. Али све ове руде, ма да се налазе богате по саставу, ве налазе се богато наслагане у слојевима земљиним, веГ су махом унрснане по другим стенама и местимице у омањим гњездима те ае обе^аиају нигде богате жегве. Све су скоро вађене (експлоатисане) у средњем веку, а на неким местима и у највовије време где још поткоии иостоје, као што је бакарна руда у Врагочаници и Планиница. Но и од других стена и минерала могло би се наћи лепих ствари, као што су литограеске плоче у Струганику, којих има у грдаим слојевима, и Келхајмске илоче у Бреж!)у, врло дивне за мермерне астале и иатосање. Каменог угља очажа ее такође на више места и то врло доброг, али би само требала ве^а сума новаца па да се мајдан отвори. Близу Ваљсва, код Белих Отена, има танође један лисаст камен (аараФински шкриљац) који гори кад се запали, јер има у себи зеЈтина. Овај камен упочребљују у Наризу и Лондону за Фабрииацију свстлећег гаса. Иначе већчна ваљевског округа је плодпа земља; туда је донирала једна отока од овог огромног белог мора, које се простираше од Карпата ееверних и источних Алпа, ча покриваше целу Мађарску и пружаше се до на Балкан. Остатци овог мора опажа)у се на више месга; тако има слане земљо у Цветааовцима, Слатини и т. д Грдни слојеви песка нод Уба који се иружају до Влаши!га планипе, остаци су игре мор-