Гласоноша

звзоој ±а. ВаАево !6 Априла !885 ИЗЛАЗИ уторззкож з пешои ЦЕНА ЛИСТУ 6 дип. ид. 3 дип за по год. иесепво 50 пр. д. огдасина 5 пр. дин. од нетитног реда Сеоба Срба из Угарске натраг у Србију Ономад новине јавигне, да^е мносе породице српске да се селе из Угарске, па да се иаееле у ослобо^еним крајезима ваншм, онако као што су се и недавно аеке породице сриске из Угарске тамо населиле, и два трп нанредна села основале. Неке новине прекссавске биле су тиме ожалопЉеве, као да ^е те српске иородице, што се из Угарске селе, у ту^иау отићи; али ми мислимо, да се тоЈ сеоби радовати треба. Наши стари пребегли еу у Угарску по вужди, кад су Тјрци Србију освојили, па се њихов зулум трпети вије могао, и то ови мождане би учивили, да се у Угарској нису вадали боЈвитку, и да нису држали да Ке под својим старешивама мо^и самостално живети, као што им је обеКаваао. Но та им се нада није испунила. Срнских Је старешава у Угарској нестало, и Срби су постали обични поданици угарски, који после нису живеди за св-ду политичку идеју, но за Угарску и Аустрију, за коју су и крв проливали. На и доцни;?, кад се заостали народ српски у Турској у Угарску селити стао, чиш-.о ;е то еамо с тога, што се, као они први пресељеници, акдао, да ће у Угарској ваки бољитка и гаранци;е елободи својоЈ, вери својој, народности сво;ој, под сгарешивама својим. Но ни тих си нресељепика српских нада испунила није. Они су поумирали преварени, а потомци њихови морали еу да у Угарсној живе као и остали поданица њени, залуд се нада;уВи, да ће доћи до самоуораве ованне кииве су њихови очеви замишљали, кад су у У^арику прелазили. Све наде српскеу Угарско) ирошле су као и иаде десиота ерпског Ђур!)а Еранковића, каји је, ирсселинши Орбе у Угарску, иатворен, те је после до смрчи у залуд на ослобо^ење ишчскивао. Србима у Угарсчо; еамосталпог онставка вема. Углрсча ;е Орбе нримала као нассљгнине, који јоЈ иису били ва одмет и које је могла екснлоатиеаги, али виги им је давала маха да у њено; држави државу оснују, ничи )е миелила да им на чч; сгална права даЈе. То Срби у Угарско; никад поети^и неће. Месчо тога они су дочекали, да их гоне у бсјие редове, у којима су не за ее но за Угарсву и Аустрију нрв нроливали; место тога они су дочекали, да их гоне на унију са католичком црквом, због чсга су морали бе^ати у Русију где су, изложени иападима Татара, нросали као да их ни било није; место тога ови су дочекали, да им се забрањује прославати уепомену на евете словснске аиостоле Ћирила и Методија. Бојао и парламентарно одупирање српско у Угарекој нип!та ае помаже. То се одупирање ире може ематрати као демовштрација, којом уцвељеви народ сриски својој теготи израза да)е, но борба од коЈе сталаог успеха бити може. Што се варод српски Угарекој вишеодунира, Ма)уари Ре га све ве^ма говити и тлачити, јер они ве мисде имати у виду жеље српске но користи своје. Они не сматрају Србе као савезнике, во као кирајџије, које не могу да трне, кад ее по њиховоЈ вољи не понашају и кад њихоко ватресање не трпе. Залуд је се на историју иозивати. Угри раде на томе, да Срби на своЈа историјска нрава и не мисли. Србима у УгарсиоЈ вема спаса на левој страни Саве и Дунава. Србима у Угарској је једини спао на дееној обали Саве и Дунава, одакле еу и дошли и одакле нису требали ни и^и, Кад су преци угарских Срба бегају^и од Турака СрбиЈу оставили, они су учинили тиме велики грех ирема онима, који са њима но^и нису могли. Они Срби, ко;и су нод Турцима остали, осгали су изложсни чурским зулумима и без ааде на устанак, који се могао ди^и, да се боља и имућнији део Срба није у Угарску преселио. Да су сви Срби у Турској, место да се селе у Угарску, дигли устанак нре сеобе, или да се нису селили, но да су дочекали устанак иод Кара^орЈЈем и квезом Милошем, данас СрбиЈИ не би била граница иза Брање и Крушевца, но иза Пећи и Призрена. Сеобом пак Орба у Угарску умањена Је мо& Срба у Турској, и уиражњена су многа места српска, која су за узели Арнаути, данао највеЋи отиорници раширсљу граница сроских. На кад је један нут иогрешка учињеаа, не би Је требало понављати ни обдржавати. Раштрканост наша само вам од штеге биги може. Нама Је нужно ујединење и цснтралисање. Место да се делимо и слабимо, боље да се )единимо и шачавамо. Што ^е Срби у Угарск"Ј? Ако је то морало бити онда кад су у Србији владали Турци, не треба да буде данас, кад је новраКена крал.евина Србија, и кад Је слободн') огњиште срнско, е кога се векад са силе турске у туђину бегати морало. Каива је данас нужда Србину, да се воре по ту{)чии, и да трпи, да га ту!)ин тлачи? С'*ичимо ее сои у Србију, ко[!,'ј ;е задатин да оиет иостане ово што је нечад била! Срби из Угарске треба дасеселенатра! у СрбиЈу, ако не од један нут, а ово мало чо мало, као што су се из ње и одселили; иородица ио иородица, село но село, место во место, на !че времеиом аотомство угарсвих Срба жввети