Гласоноша

ва огњишту праотаца својих. Је ли грехота да Срби, живе^и у Угарској за туђипа живе? Је ли грехота да Срба, живећи уУгарској, непрајатеља потпомажу? Је ли грехота да Срби за Мађара крв пролевају? Је ли грехога да Срби Мађару данак дају? Је ли грехота да Србиа ради па унапређењу и раширењу туђе државе, која му никад признати ве^е, но која ће га увек гонити да ради против интереса својих и завета праотаца својих. Срби из Угарске, која их тлачи, треба да се врате натраг у Срби;у из из истих узрока из којих су векад и пранци њихови иеиод силе турске у Угарску бегали. Срби из Угарске треба да се врате ва старо и ослобгфено огњиште своје. Орбија вије чренасељена, она може у себе иримити еве Србе, који се по туђини налазе, и који треба да су на огњишту свои. Кад би се пореза, што Србин Мађару даје, на српске ивтересе употребљавала: кад би српска места, штоУгареву красе Србију красила; кад би умне снаге, које Угарску служе Србији служиле; кад би сви срнсш: синови, који за ту^ина крв лију, за своје огњиште ва браник стали — онда би Срби друкчиЈе стајали. Кад би Србија са милијуном и неколико стотина хиљада душа постала Србија еа још толико :: више становчика, оида би и културна и бојна и Фипанциска еила срнска друкчије била, овда би се и непријатељи наши нрема вама друкчије понашали, онда би и идеали наши друкчије пзгледе имали. Овако, сами смо себи криви. Живећи издељени ми ћемч се једни од других све већма отуђивати, а кад би се уједивили тога би тућења пестало. Све карактерне разлике, које су се ме1)у нама са издељевости нојавиле, ишчезле би, кад би нестало нараттаја који те разлике осека. Наран:тај, кчји би у Србији поникао и одрастао, дисао би једном душом и располагао силом, каквом ми подељенн никад расчолагати не можемо. Узмите неколпко нрути^а поједивце — све 'ге их мо^и изломити, али, кад их скупвте у снопић, нећете их прелчмити. Све је на овом свету дчсетка; и онај што је први нут казао: два и два Јесу четири, само се досетио. ТелеграФ и све људске ве:нтиве и умотвориве нишга друго нису него доеетке. Свак жели да му се сре^а само смеши, а нико не жели да му ее сре^а сме)е. Кад гледам у ватру нишга ве мислим; само по где који сан нејасан до!)е иа прчђе. Као што је облак и мчрски талас од самих малих капљица, тако је чламен од самих малих варница. Свачо дрво има свој особити угљен и свој особити пламен. Наше еу очи слабе да ту разлику можемо сзагда приметати. Дрво јасен има најлепши бео пламен, његова је светлост врло јасна; за то су му људи а дала то име. БЊи правим путем ни то добро ни;е; Многа људска сре^а крај пута се крије. Један министар рече љутито своме секретару : „како ви, господине, ваше приватне ствари тако лепо и добро уре^ујете, да вам је еве напредно и не може боље бити ; а државне иослове, што сврши ге, све р^аво и наопачке иза^е?" — ^То бива отуда, господине миниетре, — одговори еекретар — што ја моје приватне етвари уре^ујем ио мојој иамети, а државне иослове вршим по вашим заповестима". Живио сам под јужним, топлим небчм, из кога не пада снег, где обл^ци нигда не покрију сво небо, где нигда не про^е дан а да се сувце не укаже. Гледао сам разваливе Акроиилиса, ноценан листи^ светске исторвје, скелег прчшлости, дроњке јелиаске славе. Како је људеки труд суЈетав! злато од саме прашине, мермер трошан! — Што је човек зидао да траје упчредо с вечвошЦу, то је једва, у самим разваливама, дочевало две хиљаде година. — — Седео сам на вребијевим стубовима храма Јупитера олимписког. То им је бич свемо!гни бог. Небо и земљу нредали су људи томе имену у потпуну власт; у томе имеву измислили су и створили себи неограниченог тчрана, ча су служили и клечали пред њим, дрктали су од њега; дали су му власт и над сенком свога гроба. Подли људи ! без невпље себи створили суровога и самовољнога тирана, ча онда све што ;е могу^е чинили да му се удворе, да га иодмите. Статуа одимчиског Јучигера била је веобично велика, хаљине биле су му од сувога злата; за сваки прамен златнекосе издатоје 1500 талира; сама брада преи:ла је грдне суме. Тако су му се удварали Јелини да им ичмаже и да је на њиховој страви. Но та свемо^на и богата статуа ни;е могла счасти Атиау која јој се клањала, није могла снаети свога мајстора Фидијаса, ви Периклеса, који је те милионе набављао и трошио. У праху лежи бог, пред којим је мудра Агива на колена падала и за милост молала. Хекатсмбе, жртве од сто волова, клали су и счаљивали иред његовом позла^еном етатуом. Шиањолци са евојом нобожнчш^у били су још безбожнији. Две хиљаде година поеле тога Јуаитера, видите хришћанскога краља Филипа у Валадолиду; поред њега седи дон Карлос, његов наеледвик, који га ниЈе наследио, око њих сва шпанска госпоштина и хиљаде скрсм них и иобожних гледалаца. Велики огањ гори, свечавост почиње, жргве се нримичу. То није гомила Јунитерових волова, го је гомила људи. Половива је спаљево ва ватри, половива удав-