Глас народа

Вук издаде честитога кнез 1 ,, Жздаде га, издало га лето. Сви смо ућутали. Бирташ понео у руци три холбе вина, па кад је чуо глас певачев, а он заборавио куда је пошао, па стао на сред шатре; пијанице жедне спустиле нуз себе песнице, што су их дигле биле, да лупају о астал, журећи бирташа да донаша вино, а ја — ја, ја не знам казати ни шта сам ја радио, толико се само сећам, да сам повикао: Мили Боже каква ли је сила у песми народној, сећам се да сам астал прескочио и потрчао тамо од куда је глас долазио. Но већ је доцкан било. Света се око певачице толико накупило, да се нијб могјШ/ видети, и Ј& с<ш. ст^О;, тш чвкао, док се свет разиђе, да даривам уста, из којих така сласт лије. Можда би то и дочекао: али баш кад се свет мало разилазити почео, удари капетан 5 ) Жабаљски од некуд наколи. Свет се није могао уједаред разбећи, а капетан је терао коње, као да је он сам на вашару и тако руда дохвати једног момка, и стровали га доле. Кочијаш заустави кон>е, да га бар не прегазе, а капетан зграби му камџију из руку, те најпре по коњи а после по кочијашу: Терај, зар сам му ја крив што нема и на леђи очи ; кад оро лети, врапци у недоглед беже; кад је црв, што гмиже испред мојих ногу. Ух брате! то кад сам видео, ја сам обневидео, и, веруј ми, сам Бог ме је сачувао; јер кад сам ја зграбио маљ, чим су коље у земљу ударали, капетан је већ далеко одмакао. ' У томе нестане и певачице, па и ја морам се манути даљег писања, јер ми крв и ватра у главу ударе, чим на то помислим. Кад мало ладнији будем, продужи^у даље. (Продужиће ое).

Шта (тм у нашем и туђем свету. Сабор хрвацки неће ое састати на оно време, када је први пут заказано него тек 3. јула. Садашњи бан није још све удесио, да више његових људи на сабору буде, па је продужио рок, Да се бол>е припреми; али као да му неће помоћи домишљање, јер изгледа да ће она страна, која држи уз народ, на сабору јача бити од стране банове, и онда држ се бане за врбове гране; ни ТЈ| ни твоје иришипетље неће се скрасити на месту своме. У Черевићу састају се данас бирачи среза илочког на договор, кога да бирају за посланика .на сабор. Надамо се да нико неће хтети да на љему остане клетва, и да ће доћи на време на рочиште, да после не °) Реч талијанска значи поглавар а у војоци сатник, стотник, што на 100 момака заповеда.

жали као Бановић Страхиња, који је доцкан дошао на Коеово. На мацарском сабору доцустили су да се сме Милетић извести на еуд због тога, што је у његовим новинама „Застави" писано, да ако Маџари други крај не окрену, да ће се Срби и Словени радовати, да иропадне ова царевина. Било је, до душе Маџара који рекоше, да је све то тако, као што се у „Застави" пише и да они држе, да се ова царевина мора распасти; јер куд ће кап до у море. — Немци, који еу данас у Аустрији, сјединити се са друглм Немцима и још тај који то рече, вели : да Бог да; али опет доконаше, да се Милетић изда суду. • Ово се дана бави у Бечу Мандић, де је одазван ради потврђења саборских закључака. У Паризу се бију још једнако и неће се умирити док се Немци ке умешају.-Немци имају још много своје војске у Француској; они је држе тамо дотле, док Французи не плате глобу и док се не потнише, шта је Француско а шта је Немачко. Како се гласа Французи неће да изврше све оно што Немци • ишту. У вароши Немачкој и Франкфурту било је погодбе о томе, али нису се сложили, те лако може до:ћи на ново до окршаја међу Француском и Немачком. Румунски кнез путује по Молдавској и веле, народ га врло лепо дочекује. Од куд то уједаред ?! РАЗ Ј ШЧНОСТИ. (У Наризу) праве силне луФтбалоне 1 ) да на њима лете у Белгију -) кад се Париз узмора предати. (Чувени Омер паша), крвник наш, умро је. Он је родом из горње крајине. Био је Србин и звао се Датас. (Властје забранила) да се из Немачке Швајцарске и Руске Пољске увозе прљаве кошуље и старе хаљине, јер се може у њима пренети куга и друге болести, које после рата долазе. (Што не знаш добро, питај друге.) У Дебрецину, донесе један човек трговцу 20 дуката, но ј кад тамо дукати нису златни, и тако сиромаку томе иропадну 200 Фор. што је за њих дао. Наши љу^ди, кад ; год више шта пазаре треба да оду општинској кући | или трговцу, па пред њим нека приме новце, а на дуI кате нека никад не брзају јер ретко ко данас дукат | даје, ако те не мисли преварити ма у цени. (Тужба хонведска). Официри се хонведски туже, да кад су сада у мају ванџирали (пошли напред) да је ту само на непријатељство се гледало, а не ко је ваљан и заслужан. (Зашто се Шваба радује рацким еватовима.) Комшија Рац, рече Шваба Србину, ја чујем, ! ти жениш твој син. (Србин.) А шта се то тебе тиче Швабо, ваљда хоћеш, да ми будеш кум. (Шваба.) „Тумхајт" (лудорија), очем да купиш твоја земља. (Колковреди Снасовска киша?) Питао капетан свога Форишицу кад су оно Шајкаши у Вене, цији били, Море Дазо, шта мислиш, ношто би била Венеција? Бог ме, вреди колко једна снасовска киша.

') лопта која по зраку лети. , г ) земља што унире у Француску.

властник и издавалац: „задруга за срнску народну штампарију." уредник панта поцови&.

српска штампарија др

бботиља у новом садУ 1871.