Глас народа

бар на два места запечаћено; куверти (завоји) разрезани у нажрст печате се на четир места и на пето усреди; в) на писмуслица уз атресу треба да буде назначено, каквога новца је у писму и колко каквих комади (кована новца ил банака)ида се на послетку све сабере у суму оздоле. 7-мо нредавачу који донесе пнсмо с новци запечаћено издаје поштар прнзнаницу (рецепис) на прнмљени иовац, на којој забележи: „нах ангабе" (по исказу). А то забележи по том и на писму с лица. 8-смо за овака запечаћено донесена писма с новцн јамчи пошта, да је доиста онај писмо то иримио, ком је било послано, иераспечаћено и онолико тешко, а је ли онолико у писму колико пише с поља — зато пошта не одговара. Вудели пак, кад ко прима овако писмо, да су иечати позлеђени ил куверт, то он има право захтевати од поште, која му је писмо (ил пакет) донела, да се одмах онде премери, и по том отвори и новац изброји. УзФалнли што, то је кр. ношта дужна накнадити, колко буде Фалило. А примил ко овако писмо (ил пакет) а ништа не рекне, није му после пи пошта дужна накнаде, ако што узФали. Изгуби ли се пак на пошти такво писмо ил пакет с новци — пошта накнађује по општим уредбама, онолико, колико је на писму забележено, кад је предавано.

Нови Сад 5. јуна Ове недеље не беше никаква промета на нашој нијаци, јер не беше иикаквих довоза. Киша нада ве! четир дапа иеирестано, итако је ов.тажила еве, да су многе куКе ноиадале. Зима је од кише така као у нозиу јесеи и иује се да је у Срему по брдима и спега било. Цену ранп пе можемо казати јер не беше ни продаје. Толико се зна да горе рапа скаче.

КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ ЈУНИ. IV. Седмица.

ДАНИ

ПО СТАРОМ.

п о н о в о м.

Н.

Методије, владика патарски.

Похођење богород.

п.

Мученик Јустпнијан Таршанин.

Корнилије.

У.

Јевсевија вл. самос. и Зинопим.

■1

Агеј и Осија?

с.

Мученица Агринина.

Вирил и Метод.

ч.

Ивањдан. (Рођ. Јов. крест.)

Исаија пророк!

и.

Февронија мученида.

Бенедикто папа.

с.

Преподобни Давид селунски.

Јелисавета кр.

КУРС ОД 12. ЈУНА 1871. Сребро 122.10 Дукати 5.89

ПОДЛИСТАК.

ЖИВИЛА ОМЛАДИНА! ПРИПОВЕТКА ЗА НАРОД. III. Натријарховн апостоли. — Знаш ли од нрилике, ко ће ићи на скушптину ? запита Рада трговца, што беше дошао у крчму, де је Рада одсео.

— Та нико не воли, радно је доба, па се свако извлачи. Но то је све једно, ко год оде неће за калуђере бити. — Није ни тако; има људи, који ће за шарено јаје кућу упалити. Ти велиш, имаш свога посла код куће, други вели тако исто. Ти немаш ништа на скупштини за твоју кућу тражити, други нема, па тако се сви извлаче, а за општу кућу, за народ и непомишљате. Али ако ти немаш ништа за твојукућу на скупштиии тражити, Матија Јовии има. Он је добио скоро од општине земљиште за сувачу, али регимента, је то нокварила, јер вели, да има у селу доста сувача. Сад му се обећава, даће добити земљиште само да иде на скупштину, и да држи уз патријарха. У другом селу обећава се једном, да ће добити .јеФтиније риболов под аренду, другом да ће му се дати новаца у зајам из школског или народног Фонда, трећем, да пусти марву на пагау у манастирски рит, четвртом, да ћега конзисторија развенчати од жене, и т. д. Ти дакле мораш ићи, ако си народни пријатељ, ти и Новак Дојин. Сад дакле гледај шта ћеш радити, да вас двоица будете изабрани. Носле овог разговора седнемо и поиијемо једну холбу вина. Затим устане трговац даиде. Ми поћемо да га испратимо. У крчми паорској викало се колико је коме грло допуштало, а понајвише чуо се један, што је викао: живио Матија Јовии, К-ски изаслани!? — Да видим, рече трговац, ко то наздравља за Матију, и уђе у крчму. Ми уђемо за њим, укрчми се пило затри астала. За два повећа астала седеле су пијанице мало подаље један од другог, али затрећим сабилисусе као рибе кад вода опадне, све глава у главу. Астал на коме наши људи седе једноставаи је од једне дебеле даске, каква се обично у под нод коње меће; ногачи укопани су у земљу, а даскајеприковаиазањихвеликимгвозденим клинцима, дасе неможе никуда маћи, исто као што су астали улудницама. У нрочељуседео јепопа или хавет, на први мах није се могло разликовати, Амантију је кроз џеп провукао, па му је као реп остраг висила. Ноге је бацио на једну страну столице а тај реп на другу, наслонио се на јерке на једну руку, коса му пала преко очију, па гледи кроз њу, као госпоје што гледе кроз оне танкемараме, штоих на очи мећу, да им се белило не види. Покрај њега стоји висока људа нека са наџаком у руци, а с једне и друге сгране астала по туцета ') општинара црквених и међу њима чика Матија Јовин. На једаред скочи попа, махну у вис главом, забаци косу за потиљак, зграби холбу у руку, па се нродера: — Живио наш свети архипастир. Пијте сто вам... чика Јова плаћа. — Знам и да не кажеш, да ти не плаћаш, него немој ти попо све да сам твој архипастир живи, зашто не напијеш и мени и ја сам пастир, запита га чобанин, што стајаше с наџаком поред њега. Скраћсна реч од латиноке дуодецем , што значи дванаест.