Глас народа

83

— Па ти неПеш зар пити патријарху у здравље, кад му ја иапијам, зар тиневолиш мене, видиш ову рипиду, и показа заиста као рипиду широку шаку, шта ја да не пијем патријарху уздравље; де је црквењак нек иде да звони, патријарху се у здравље пије. Кога се ја бојим кад сам ја патријархов, могу и седо упалити, а не твоју луду ћупу разлупати, па ми опет не сме нико ништа. — Окани се ти рипиде попо, љено је место у цркви, а не овде. Ја тебе волим, али ако сам ја свиња ■буди ти господин, кад ти је Бог дао па можеш. Тако говораше пастир од оваца пастиру од људи и да их крчмар не заговори, би се другови уватили у коштац. — Бидиш, рече ми Рада, наш народ не воли, да се од љега поносиш; он воли да господин седи с њиме у друштву, али не воли да барлија. Он ћереткокад је трезан, замерити попи, што се опија на свечари и даћама његовим, али волио би да може рећи: бадава, наш је попа паметан човек, он се не туђи од нас, али и чува своју хаљину. — Ето тај попа и онај ОФицир , прихвати реч трговац, то су апостоли патријархови, и још се њега бојати треба, као коров у пролеЕе, тако му се сасушила слава. Него што је истина, истина, не знам да ли си врач, али видим да си погађач, баш чикаМа1 тија Стејин мисли бити изабран за скупштину. С тим увати Раду за руку, продрма је, па рече: Не бој се ништа, биће као што треба, — поклони се за тим тмени и оде. — С богом, лаку ноћ!

Ту ноћ преноћимо у К. Сутра дан одосмо у друго село, де је Рада тај исти посао свршио. Тако смо ишли у још нека села.

Кад смо дошли у село Г. била је недеља. У селу том ирочула се нека особита новост. Све јој се село чудило, а то је, да ће стари попа давати придику. Стари попа од кад је амантију на себи видио није никад иридиковао. Мисли ли смо тога дана даље ићи, али останемо, да чујемо ту чудновату придику. Разуме се, да је попа славенски говорио, но ми ћемо му придику српски да испричамо. Попа је придиковао: како је дошло последње време, како суљудизаражени разоравајућим бесом нечаставим дошли на сабор, како се те сотоне смеју, кад хришћани један другом Бога називају, како се ругају служитељима олтара божијега, како придике хоће да замену беседама, а цркву да претворе у позориште, како уче, да у деветнаестом веку Бога нема, и многе друге безбожне науке проносе, као да не треба попи за знамење плаћати, да треба само једаред преко године водицу светити и то за бадава и т. д. Но то се дуже не може трпети, узвикнуо је попа на завршетку при-

дике своје, једаред за свагда треба змији главу разбити и семе сатанино у леглу сатрти, помозимо дакле, благочастиви хришћани, његовој светости, да поломи рогове антихристу, који је дошао, да намесника Христова отера са престола његова! Кад смо изашли из цркве, запита Рада једног старца, како му се допада придика. — Не допада ми се никако. Први пут говори попа, па тако страшно, све о самим, буди Бог с нама, и ту се старац триред прекрсти, па још наспопазове да ми чувамо натријарха од антикристе. Та он бар зна све молитве, па ваљда има каква и од аитикристе, шта му ми можемо помоћи, кад и ми плаћамо попи, да нам чита молитву од нечастивог. — А јеси ли ти, Бога ти, старче разумео попу, кад он туђим језиком говори. — Е, та био сам ја двадесет година црквењак, само ми <1>али која стотина, да дам владици, или каква рањеница његова, да ми буде ноша, па би био бољи попа него ои, знам ја покњишки говорити као игуман какав. Ето тако је тај разумео попу, што знадоброславенски, а како су га они разумели, што ии речи од тога језика не зиају?! (Наставиће се.)

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Сабор у Каржовцима држао је у понедеонжк једду седницу и ту је исказао своје решење на многе молбе што су на њега носдаие. Међу тим молбама има их двадесеткојеоднемоИиихучнтеља, које од утатељских удовица. у којима ови траже номоЕи од сабора, али су морали бити одбијени стога, што сабор нема за сада од куда да им помоКи даде. После од уторника до петка нису држане седиице него се одбор саборски, који је на то изаслан погаТјао са одбором романским и у овај нар можемо реНи, да погодба иде повољио, али тек кад се на сабору прогласи онда ћемо знати у чему је ствар. Хрватски је сабор одложон до 8 септ. вели се, за то, да могу иа љега доЕи и иослапици из границе, што је сада укинута. Еако Ке од сада стојати граница видимо нз царске наредбе што је нослао војничкој команди у Петроварадии и Загреб. У ирвој каже цар изриком, да се иде на то да се нрипреми граница за укинуКе, те Ке с тога банатска граиица и тителски батаљон потпасти под Темишвар, а Темишвар подмаџарско мцнистарство у Пешти, изузимајуКи солдачке нослове, само суд остаје, док се не нромене, као и до сада н зваинчнике намешт;> она власт која п до сада, иначе што је до сада било заједно са границом хрвацком то се дели н један део долази Маџарима у руке а други Хрватима. У Босни и Херцеговини још једнако муке, алирајанезна шта Ке. Сама не сме а земља тврда а небо високо. Чеси неКе требати много па Ке се погодити са Бечом и онда долази друго време. Руси су свакојако ради да се са Пољаци измире и имаисамих Пољака, којп за то раде. Између Грчке и Турске почиње неки замршај. Тако исто између Фраицуске и Талијанске. Француска хоКе да одбрани папу. Мало јој је невоље код куКе, де не зна шта Ке да почне, или да бира жраља, или да остане по дапашњем, а као штонзгледа може лако и до крви доКи.