Глас народа

I (чО

Број 10. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 27. ЈУНА 1871. Година I. ГЈАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

-Г.1ас иарода" жзлази сваке недеље иа табаку. — Дена му је на годину 3 ф., на пола годиие 1 ф. 50 новч., на иетир месеца 1 ®ор. аустр. вред.

Дониси се шиљу уредништву а претилата и огдаси администрацији „Гдаса народа" у Нови Сад. — Огласи наплаЕују се: од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жиг сваки пут.

КО ТРЕБА ДА БУДЕ ПРЕДСЕДИМК НА <АБОРД? Иознато је како је на нре!?ашњем сабору било две стране. Једна је хтела, да сабор бира себи председника, а друга није то дала. Уз ову другу држи и даревина, те није одобрила, да сабор бира себи председника. Сад Ве та ствар на ново доћи пред сабор и ми држимо, да неће бити излишно, ако наведемо како је једна и друга страна пређе доказивала, да има право. Калуђерсш страна каже: Еако је до сад било, да тако мора и сад бити. Она овако мудрује: Још апостоли божији држали су саборе, па је ту навек најстарији апостол седио у прочељу, што сада на сабору у Еарловци зову бити нредседник, па за то сада на еабору треба да буде председник најстаријивладика, а то је патријарх. Па то није могло друкчије ни бити, одговорила је народна страна. И данас кад се скупе људи, који су једнаки, а они онда најстаријег но годинама мећу у прочеље. Калуђерска страна. Али није то, него ипосле, кад су се држали велики сабори читава света, што се зову „вселенски" и онда је навек најстарији патријарх седео у нрочељу. Тако је било и на земаљским саборима дрквеним, што се зову „поместни", што није било на њима људи из читавог света, него само из околних места, из једне државе, као на прилику овај наш сабор, на коме су само Срби из Аустрије, и ту је навек најстардји владика, који се звао митрополит или патријарх председник био. Народна страна. Није баш ни само тако, него су напротив толико пута цареви грчки председавали на саборима црквеним, шта више грчки цар Еомнен 1. председавао је и у самом синоду, и ту је дао једног патријарха осудити. Српски цар Душан силни председавао је на сабору у граду Серезу, и ту је све оне владике позбацивао, што су биле из оних земаља, које је он отео од Грка, и дао је Саву четвртог за митрополита изабрати, а на нашем сабору председавали су још толико пута и комисари немачких царева. Калуђерска страна. Али у многим нашим саборима су и митрополити председавали.

Народна страна. Било је и овако и онако, па за то се не треба позивати на оно, како јебило, јер -кад би тели онако; како је било, онда би на једном сабору имали три председника: цара, патријарха икомисара. КалуЏрска страна. Али ТО је било на силу. Цареви су отели од патријарха њихово право. Народна страна. А патријарси су га опет отели од народа. Цареви нису требали отимати себи председничку столицу на саборима, на којима су само калуђери и попови били, и де се о догмама и канонима говорило, то јест, како треба да гласи овај или онај канон вере, морају ди Се почитовати иконе, сме ли владика преноћити онде, де има жена у кући и т.д. ма да би право- било, да ту и мирјани буду, којима је по нашој вери слободно о црквеним стварима световати се, али де има више мирјана него свештеника, де се о томе говори; који кључ треба да има тутор, колико соба мора бити у попиној кући, мора ли учитељ за бадава бити певац у цркви, ношто је водица, колач и т. д. ту. де се новца тиче, треба из оног реда да буде председник, који највише новца на цргсву и школу даје, или бар оиај, у коме онај има вере, који плаћа. КалуЏрска страна. Добро, кад народни саборима право, да бира себи председника, нека се каже само један случај, кад је сабор бирао себи иредседника. Народна страна. Иа шта се тим извијањем хоће. Тиме још није доказано, да народни сабор није имао п раво, да бира себи председника. Чиј је сабор, је ли натријархов или народни? Народни— па кад је народни, онда је народ сабору господар, ионимаправо, да га уреди како хоће. Хоће ли, да има на сабору 80 по/гова илц ни једног, то му је од воље. Што до сад није тако радио, из тога се још неда извести, да није имао право тако радити. Право то, или му је отето, или га је сам напустио. Докле је тако трпео, могло је бити, сад више неће тако, него хоће овако. Ако су наши стари и уговорили са патријарсима, ми се на то .нисмо дужни обазирати, ни један народ не може начннити уговор, који везује и његовепотомке. Народна права, то није сермија, коју може отац да остави, или неостави сину. То се право са животом