Глас народа

добива, а са смрЕу губи. Нико не може из гроба живима госиодарити, свако је колено свој госиодар. КалуЏрска страна. Али сабор иије иародии, иего црквеии, а црква свуда даје прво место патријарху. Народна страна. Но ако је црквеии није калурерски ни поповски. Име ништа не квари. То је сасвим све једно, или рекао народни, или црквеии, јер шта је црква? То није само пона и црквењак. То је скуи правоверних хришћана и попа и ратар и трговац и т. д. Све то заједно, то је црква, јер као што је човек члан народа, тако је и члан цркве, име црква и народ, то ништа друго није, иего двоје хаљине једнога човека. Сви су дакле чланови једнаки, само су им послови различити. Једном је, на пример, носао да оре, другом да пише, трећем да службу божију служи и т. д. Послови ови морају сви једнако уважени бити, и ако се хоће, да уступи ирвенство овом последњем, онда се више чини, да се велича име божије, него да се узвиси онај, који му служи, на за то му првеиство траје само дотле, докле је у служби. Ту у том нослу допуштамо, да је попа нештодруго, него ми, па за то не ће нико у цркву отићи, да седне у иатријархов сто, али после јечовек каоисваки други, с том разликом, што он носи дугачку хаљину а други не. Еао такав човек долази и патријарх и монах на сабор, и не броји ништа више, него један глас. Црква права неда прво место иатријарху, него јерархија 1 ) му то даје, а то је то исто, као штоједан занат даје прво место свом цехмајстору, а кад се више заната састану, онда бирају оног, што ће седети на првом месту. Али сабор наш није никако само црквени, него ако би га звали по послу, који има да свршује, онда би му било име, народни, црквено школско-Фундациони, а како је и црква и школа и Фундација народна, то му је најкраће и најзгодније име народни сабор. Свакојако има народни сабор право бирати себи председника. Ту му нестоји црква на нуту, јер нема ии једног канона, нема ни једног закона црквена, који заповеда, да патријарх мора бити председник, дакле кад бирамо нредседника замери ћемо се само патријарху, а никако закону. Закон је више него сви натријарси на свету, па кад против њега не грешимо, шта нас је за друго бриге. (Наставиће се.)

РЛЗГОНОР ИЗМЕђУ Ј НЛ КЛ II ДЕДЕ О НРЛНОШКЛ. Стар нопа седи на клупи пред својом кућом, седи у гаћама и кошуљи, нема ту ни дољне а камо ли горње амантије, нема ту никаква огртача, осим капе што је као она, што се меће на главу, кад се огледају кошњице. Попа је сав бео као овца, само су му бркови од силна бурмута пожутили; јер стари попа толико бурмута у нос меће, да су му се ноздрве тако Ј ) Јерархија, то је влада црквена, а у тој су влади сами попови и калуђери.

рашириле, да може у њих ући читава песница ираунучета, што се пред њим игра упрашини. Старије попа од старога кова. Он је запопљен још онда, када су по олтари у Граници држали парохијалне чизме') и изузимајући ту ману, што никакву новину не трпи, врло је ваљан човек. Поред попе седи унук његов, који је дан предошао из Новога Сада, де је свршио прву латинску школу. Они тако седе на клупи, а ево писмоноше носи писмо. Писмо је писано: Тјури Јутовићу, латинцу у Ж. Деда узме писмо и кад виде, да се место Ш нише Ју, баци иисмо од себе као да јекужно: Ни, пи, та ти добијаш од анатемника писма, та то је Шокац, 2 ) тај пише ту нроклету јоту, та то је Вуковац 3 ) вуци га развукли. Унук. На и ја сам деда Вуковац, — али ја знам, да ви тако не мислите, што сте уверени, да је Буков правопис хрђав, него верујете другим што којешта булазне. Јота није шокачко ни латинско, негоје грчко, па кад смо нримили од Грка тодика иисма, па нисмо постали Шокци, од куд да одједне јотето будемо, а најпосле у нашем ванЈЈељу читају свештеници: „ниједина јота" , на нико не повика: пошокчише нас свештеници за то, што читају јота, на зашто дакажемо, да ће нас ношокчити они, који шшу јота. ваљда нисте и ви као онај калуђер, што: „Ове једнако вете: ношокчи нас јота! „А на Вадњи данак кр.метину мота." Деда. Па да зашто ува|)ају јоту? Унук. За то, што се са тим писмом много лакше и брже пише; за то, што кад се пишеса јотом, а то ће рећи по новом правопису, онда нам треба 16 писмена мање, јер по старом нравонису има 41 писмо, а ио новом 25. Помислцте дакле, деда, колико се ту хартије и времена уштеди, кад само од сваке речи, де се досад писало дебело јер (ђ) и танко јер (i,) та писма одбацимо. Колико је ту само номожено малој деци, да пре науче читати, кад 16 писмена не морају одмах из почетка учити, кад је најтеже, него то тек доцније надокнарују. Знате ви, деда, да треба деци два три дана, док једно писмо науче, па куд то односи 16 пута три! ? А друго, ако хоћеш стари правонис да научиш, треба да нрођеш све латииске Ј ) У Граници бивало ,је некада у једноме месту по десет свештеника, јер је свака већа кућа имала свога свештеника, а то с тога, што у том случају није на сесију земље плаћала данка и имала је других олакшида. Од тих десет свештеника био ја само један парох, а други су били као и остали паори , само што су недељом и свецеМ служили службу божију. Они су ишли у опанци или боси, па за то је свака црква морала купити једне чизме, па који попа хоће да служи, он до^е у цркву па обује чизме. Чизме те кројене су за онога, који има највећу ногу, па тако се честодога1јало , да је ситнијем попи , док је кадио по цркви чизма с ногу пала. -) Вук Караџић склопио је данашљи правопис, што се зове „нови" српски правопис, да се разликује од старог славенскоп правописа и у томе пгавопису има нисмо ј које имају и Шокци. 3 ) (Шакци, за то, што се шаком крсте.)