Глас народа

90

бида колера, и де, као што се често чисти, има изгдеда, да му може на ново у госте доћи. У Београду, покрај тога, што се улепшава варош, и то бешеразлог, што се преки сокаци кваре и прави граде. Кад су сокаци широки, онда се има де и воће засадити, а то не само да помаже здрављу, него и кућу чува, о чему смо се осведочили у Мајуру, де је пређашња олуја оштетила све голе куПе, а бко којих беше големих дрва, тима не оде ни један цреп ни једна трека с крова. Ако су ово били разлози и у Граници, што се морале иред сваком куБом воћке садити, онда морамо признати, да и у злу има добра. То је што се тиче сокака, а сад ћемо рећи, шта мислимо, где би требало куће градити? По варошима за невољу де се може, али но сели, де свака куПа има готово ланац земље за кућнште, ту би требало тако удесити, да је једна кућа што даље од друге и место што се баште за себе чак иза гувна мећу, ваљало би их за кућу или пред н>у мећати. Та први човек Адам створен је у башти, а да је хтео Вог да каже, да је боље човеку у бари, у риту, он би га у бари наместио. Турчин, који се највише брине како ће лено живети, држи најленше баште и у њима има чардаке, де лети живи, а и око куће му је свуда воће и цвеће. Ако ни у чему, али у томе можемо се на Турке угледати, јер заиста, да не живе у тако здравој околини и да се сваки час ненеру, као што су лењи и похотљиви, би их гад разнео. (Паставићо се.)

3А ПРИВРЕДУ. Како би трговачки момци, Срби, у великим варошима могли до службе доћи ? Већ је дошло до подсмеја, како наши трговачки момци иду по далеком свету на трговину, као оно што из Сивца у Иирош, из Пироша у Сивац иде човек ко новац, јер ако је Ванаћанин, на је био на трговини чак у Новоме Саду, или ако је Бачванин, па јеимао кондицију') чак у Панчеву, онда се мисли,, да је био на крај света, иа је видио иа чему новци расту, те му ништа више не треба, него у село, на да тамо он новце сеје, а кад тамо, а он постане грк 2 ), а то ће управо рећи: трговина му се згрчи, а не да он остави народ свој, па да буде Грж. Па за што је то, за што и наши трговачки момци не иду даље у свет? Да ли за то, што не би умели наћи се у свету, што не би зиали говорити са туђим светом? Пе за то, јер редак је трговачки момак, који не зна добро немачки, а са тим језиком може се читав Ј ) Реч латинска, овде значи службу. г ) Кад год су но српским крајевила само Грци држалп трговине те се и данас наши трговци зову Грци.

свет проћи, него за то, што је Србии, аСрбаљаврло. мало има, што имају трговине по великим местима, па како сваки свога ирима, то за Србина места нема. Томе би дакле ваљало помоћи и то не би ни ко други кадар био, него, Срби трговци. Кад би сви Срби, што тргују са трговцима из Бечсс, Пеште, Златнога Прага и т. д. овима срлски писали, онда би најмање двеста трговачких момака, морали бити примљени у горње трговине, да -покрај друга рада и на српска лисма одговарају. Ово би требали Срби трговци даучине, аиправо би било, јер зар не заслужује то онај силни српски новац, што га наши трговци дају горњим трговцима. Друго би било, хоће ли ти трговци изнајпре хтети примати срнске наручбине? Ко би се о томе посумњао, тај не зна шта је конкуренција'). Де који би можда једаред оћутао, лли вратио писмо иатраг, али кад би видео, да то не помаже, он би трчао по вароши и тражио човека, који би му знао српско писмо написати. Ово можда чудно звечи, али није никакво чудо. Ми знамо неке ваљане Румљане, што овако већем раде и лепо ти, особито чива, све по реду изврши, што са српским писмом од њега тражиш. Ништа друго дакле, него добре воље., на да се учини добро другима, а себи ни каква штета. Који је дакле тај ваљан Србин, који види, да на овај начин може Србима 12 и више хиљада Форинатана годину засдуге бити, па неће да им ту заслугу даде ни онда, кад из његова џепа не иде. Та ако ни зашто друго, а оно себе ради ваља овај наш предлог примити, јер што год више Србаљане једу срнски лебац, тим је лакше другнм Србима живети. Помислимо и ми једаред на себе иномозимо један другом, ако овог неће, да ко ће?!

ЗА ПРОМЕТ II ТРГОВИНУ. Како се иишу обична писма. Човек кад је рад с другим киме да јсе разговара, а тај је толико далеко од њега, да се неможе чути, он се онда место с устма с нисмом с њиме разговара. За то, као што свако треба да зна као што ваља говорити, треба да зна тако исто и нисмо иисати. Али наши људи не раде тако. Како иишу наши људи писма? Пре свега морамо рећи, да они никако и не пишу или баш врло ретко и то само дете својима кући, или домаћи чељадисвојој настрани, а топонајвише кад солдати што но реч „измаширају", кад оду далеко од куће у рат. И како пишу?! Ако солдат пише кући, онда почиње са врх табака овако: Ја сам Фала Вогу здрав, и поздрављам деда Јоју, и поздрављам баба Макру, и поздрављам чика Штеву, и поздрављам стрина Вему, иноздрављам браца Јоцу, и поздрављам Пелину децу, њеног дерана Иају, њену 1 ) Реч латинска, значи иадтицање.