Глас народа

куждраву Мару. И ако одете у Чуруг поздравите шогора Кузму и сестру Миду и пријатеља Доду и прију Вецу и све комшије десно и лено, и који замеие питају и који ие питају, па тако отегне од једног краја до другог, па ту не знаш ноздрављали комшијепријатељеве у Чуругу иди своје у своме месту. А кадсе већ табак напуни од поздрава, тек се онда сети, шта је наумио да нише; али нема. више места, па мора тек само да наговести: „а за оно, што сте писали," па даље ни беле, па иема места ни да се каже одакле се иише, ни ко пише. Иа није доста само то, него заборавио је једно чељаде у набрајању да поименце спомене, па те жалости, и кад му се натраг уснише, то се не сме опростити, него му се мора пребацити. Но ово није толика штета, али како наши људи не знају и не пазе кад пишу писма, то се толико пута деси, да некуд попгљу новце уписмуизабораве потписати и казати када и одакле се шиље, те им тако новци иропадну, особито кад наручују новине, де новинар не зна коме ће новце или новине да шаље. А штојеврло незгодно са незнања свога излажу се руги и подсмеју. И ко се не би смејао, кад један човек пише адвокату: благочестиви гослодине или, кад, што но се приповеда, Мошоринци нишу своме Официру, па горе мету: љубезна штација 1 ) Мошорин, На како да се опда нису Швабе смејале, кад је митрополит НенадовиЕ писао Марији Терезији: Врау, врау, ибер але врауен врау, Марија Терезџја. Со ланг ик леб унд ту леб нит рацише иопа. хенген уф, а то 1е српски рећи: Госпоји, госпоји, надсвимагоспојама госпоји Марији Терезији. Док сам ја жив и ти жива, не веша се рацки пон. (Наставиће се.)

11<шп СЈад 25. ј уна Довоаи ране су јако дрестади, ирво што су имаоциготово све већ распродали, друго нак штотрговци, т.ј. куици, нерадо узимају, јер очекују за којн дан нову рану на пијади, којапо досадашњем изгледу но њивама ненсказапо добро стоји. Дакде у нади да Ее обплато и јефтиније куповатн, него до сад. Јенма је бидо веН на нијаци н продаван је пешт. меров по 2 Ф. 80 н 2 Ф. 60. Жито старо 5.20—5.40 бечка цента. Зоб 3.30—3.40 бечка цента. Реница банатска ваган 6.6.20. Реница крупна (Коћ1) ваган 6.50—6.60. Кукуруз још се држи у цени и кожта бечка цента здравоги са свим сувог 3.50—3.60. Мало лопшји 3.20—3.40. Випо, нри свем што се надало, да ће у цени због огромне штете, коју су виногради од туче и силне кише претрпиди, не -скаче ништа и стоји у истој цени као и до сад. Вуна здраво добро пролази и тражи се, усдед тога све већу цепу ностизава. Цигаја опрана стоји даиас 80 до 85 ®. цента. Сремска цакл. масна 30—22 ф. цента, Осам дана имадосло особито лено, топло време, што је усевима много донринело, те су се усавршили, ади, на жадост, од .јуче у подпе почеда је опет јака киша, која непрестано пада и бојати се, да ће велике штете нанети. Ст. Ј ) Реч латинска, значи место де се станује; у Граници зове се тако оно место, де није компанија, де нема капетана, него само један нижи офици]».

КАЛЕНДАР (СРШЕТАК ЈУНА И) ЗА МЕСЕЦ ЈУЖ IV. и 1. Седмица.

ДАНИ

10 СТАРОМ.

П 0 IIО В О М.

II.

Самеон н Севир.

Лукреција.

Е.

Пренос мошти Кира и Јована.

Амалија.

У.

Аиост. Петар и Павлс.

Пије I. иапа.

С.

Сви дванаест апостола.

Хеирик.

ч.

Без. врачи Кузман и Дамјан.

Маргарита.

п.

Полагаље хаљ. богородичине.

Бонавентура вл.

с.

Јакинто и нр. Филина мит. м.

Хенрик испов.

КУРС 0Д 24. ЈУНА 1871. Сребро 121.Дукати 5.80

ПОДЛИСТАК.

Ж1БЕ1А ОМЛАДИНА! ПГИПОВЕТКА ЗА ИАРОД. III. Патријархови аностоди. Из цркве одемо, да походимо неког Радиног кума. Ту се сукобимо са протом М. — Од куд ви ?. запита нрота зачу^ено Раду. — Отуд, од куд и ви, одговори Рада. Прота је дошао у селоГ., да тупривољева запатријархову страну, а Рада је дошао, да их задржи уз народњаке. — Знам, знам, али да се на главу изврнете, не 1)6 бити друкчије, него што ја мислим, дода прота. — Али ако буде, господине прото? — Не може бити. — Али ако узможе? Шта Ее те ми дати ако буде? — Могу обећати све на свету, и оно што немам, јер знам, да не ћу морати давати. — Обећајте ми Милицу. — Њу! Од ње сам вам одавна казао, да себи руке вучете. Милка је моје послушно дете, она никадине мисли на вас, од кад сам вам забранио, да долазите у моју кућу; мени не ће пи један „омладинац" бити зет, па с тим је крај. — Дакле, ви већ сами не верујете, да ће бити на вашу, кад не смете, да обећате. — Не сумњам. — Па обећајте! — Но — добро. — Је ли збиља? — Ево руке — али — Бидећемо, рече Рада. — Бидећемо, рече и прота.

— Дакле за то ли се у Карловцима каиак отварао, а ја се сада свему довијам, ти си велик враг; него то није омладински, да ти завараш лудо дете, само да ти изда свога оца.