Глас народа

104

и 1861. год., хоће Маџари да се одели од сабора цр-, квеиог. Ми би дакле могли казати: докле нам не дате | тај сабор не ћемо ни овај, пакуд би с тим дотерали, да не мамо за толико времена ни једног. Да будемо на чисто. Ми смо до сада имали народни сабор. На томе сабору рађени су различити послови. Послови за цркву и школу и други народни или управо нолитичНи послови. Сад се хоИе ти послови да разделе, и по томе и сабор да се раздели на две гране. Једна ће грана бити тај црквено-народни сабор и за тај сабор биКе тај изборни ред, што га је царевина потврдила. Ми дакле можемо пристати, да сетај изборни ред зове „изборни ред за српско црквено-народни сабор", јер за други наш сабор нравићемо ми други изборни ред. За други сабор ми не ћемо хтети да буде 25 свешненика. На црквеном еабору дајемо им толико места, само за то, што ту многе њихове ствари долазе. Онај сабор не ће бити по сталежима. Друга страна. Кад ми пристанемо, да се наш сабор зове црквено-народни сабор, онда кад би на нрилику закључили на том сабору, да иштемо војводу нашег, онда би царевина казала: то нису црквени и школски нослови, тај је ваш сабор само за те послове, и растерала би нас. Прва страна. Али ми изриком кажемо, да пристајемо на измену у избориом реду само „уз ограду"; а то је то исто, што и ви велите, и ми кажемоими хоћемо, да се наш сабор зове народни сабор и прима мо ово, што нам се даје само за то, што остављамо врата, кроз која можемо доћи и до оног другог. Друга страна. Али, шта ћемо онда, ако царевина каже за то, што тај изборни ред нримате „уз ограду", а устројство не нримате никако, ја вамнедамни тог и-јборног реда, јер сам га ја дала само поред оног устројства какво јахоћу дабуде. Де смо онда? Ту де ћемо бити, ако останемо при оном, што смо лане наредили. Нрва страна. Ако ми речемо, да што примамо уз ограду, то нам се не може одузети, јер царевина није напред казала: ово вам се неће дати, акогаусхтете примити уз ограду, него је дала, па како га примили, нримили. Ми смо тако исто примили из оних закључака од 1865. год. наредбе за онштине, а друго нисмо, и де би сад били, да смо оида казали, кад нам није све по нашој вољи потврђено не примамо ни ово. И тако једна и друга страна навађала је шта мис.1и, како би боље било, и једна и друга чинила је то, што жели добра народу, и тога ради пристала је мањина уз већину, и закључено је, да се изборни ред има нримити онако како царевина хоће уз ограду. Осућивати се дакле ие може ни једна страна, него се има радити на том, да је народ вазда будан, да се не поплаши чим чује име царевипа и да не попушта за то, што се боји, него што држи, да је за сада тако боље, а кад добије згоду, да је спреман да се друкчије разговара, а меЈЈутим видећемо, да лије требало нопуштати или не.

Ж 3 I С Т 0 В Ж Ј Е. Краљица Неда и њени синови. По Војислављевој смрти његови синови разделе из међу себе све земље, које су им од оца остале, али нризнаду над собом врховну власт своје матере Неде. Наскоро за тим разболи се Гоислав, а неки његови поданици дигну се на њега и убију га на постељи, а с њим убију и његова брата Нредимира, па ноставе себи за владаоца неког Доманека. Михаило, Саганац и Радослав дознавши за то, скупе војску, уђу у Требиње, поватају убилце, и поубијају, аДоманек побегне. Враћа се после тога врате у своје земље, а и Доманек се поврати у Требиње. Саганац и Михаило пристану, да сам Радослав протера Доманека, па да себи задржи неки део Зете и област требињску. Радослав скупи војску, уђе у Требиње, нобеди Доманека, заузме од своје браће уступљене му земље, и освоји хумски предео. Краљ М и х а и л. (0д 1042—1079.) Воислављева удовица Неда није дуго владала, а после њене смрти нреузме владу над српским земљама њезин син Михаило, који се но други пут ожеии неком рођаком грчког цара, с ким је утврдио мир. Михаило је имао много синова, на зато одузме од свог брата Радослава део Зете, који му је пре тога био уступио. Старајући се о напретку свог народа, угврдио је мир у својој земљи, тражио је на страни иријатеље, и у љубави је живео с римским напом. Зањегове владе- дигну се Бугари на Грке, и заишту у њега помоћи. Михаило радо нристаие на то, скупи нешто војске, па је са својим сином Бодином ношље у Бугарску. Бугари побију све Грке у својој земљи, и на граници весело дочекају Бодина, нриме га за свог цара, и назову га Петром (1072.). То је био узрок, што се заметуо рат изме1;у Бугара и Грка. Грчки војвода Дамјан (управљао је Скопљем) скупи војску, и нође наБугаре. Бодин (Петар) скупи Бугаре, сукоби се с Дамјаном и надбије га (1073.). Еад дозна за то грчки цар, скупи војску, и нође иа Бодина, који се и сам спреми за рат, на своју војску раздели на двоје. Грци иродру у Бугарску, разбију прву бугарску војску, сукобе се носле с Бодином, победе га, заробе, и затворе уАнтиохији; аБугарску опет подчине својој власти (1о75.). Михаилоје дуго (25 год.) владао српским народом; осим Бодина преживео је све своје синове, који су већином у бојевима с Грцима изгинули, а умро је око 1078. Крал> Радослав. (0д 1065—1080.) Ио михаиловој смрти нредузме владати над Србима Михаилов брат Радослав, који је још од смртисвог оца Доброслава (Воислава) био уз Михаила српски владалац. Он се старао да буде у миру с Грцима, бла-