Глас народа

сабор и он у име иарода седи на нредседничкој столици, ко њега не поштује народ не поштује. Иатријарху још остаје почасно председништво. У онштинској скупштини заузима парох почасно место сдесне стране изабрана председника. Кад може парох у општини не бити председник онда може и патријарх у сабору у највећој онштини сести с десне стране председнику. Ваш онда кад је натријарх предсудник, баш онда молсе најлакше дамусе окрњи достојанство. Толико пута има на сважом сабору прилике, да се председник разљути било на публику, било на ког посланика, па лако му може која неснретна реч истрчати, а патријархова се свака реч на кантар међе. Друго на сабору има навек странака, председник може лако једној странци већма волети него другој, тим губи код оне друге стране и ова га не може више тако поштовати, као што заслужује патријарх да се поштује. најпосле владике би требале иајмаље иа сабору да говоре, или баш ни мало. Они треба да су најученији кад су тако звани велики учитељи и иросветитељи, па док ћуте нико не може знати, шта имају углави, али кад је патријарх лредседник, ту га толико пута заииткују за ово или оно и он мора да одговара. Да владике мање се истичу напредида се држе оне изреке Христове: „чувајте се од зачеља, не би било, „духовних бичева," „Ванстола," „крстова" и „јеси ли ти видео Краљевића Марка" и т. д. Калуђерска страна. Најсигурнији смо кадје патријарх председник. Иатријарх је постао највише, што Орбин може бити, он нема ништа веће тражити. Кад га је народ изабрао за патријарха, па му је добар, зашто да му није добар за председника. Зар кад се председник бира, зар се не може десити, да буде изабран човек, којије православан Маџар или Шваба. Народ. страна. Ако је патријарх највећи попа, али има у царевине још и орденаима баронства и грОФОвства. Кад је патријарх добар онда ће зацело њега народ изабрати м за нредседника. Али ако се народ иревари при избору натријарха, па хрђава човека изабере, а закључено је да је тај и председник на сабору онда нмамо два зла, и хрђава патријарха и хрђава председника. Али ако изаберемо друга човека за председника на буде хрђав онда је у толико боље него кад мора бити натријарх председник што ће тај само једанпут бити председник па никад више, апатријарх до века, док је жив. Друго, патријарх може бити добар аа патријарха али не мора бити добар за нредседника. Обично су натријарси стари људи, па им је тешко седети на сабору, а ми немамо новаца на одмет него треба добро угрејати столицу, да се што нре сабор сврши. Дакле треба народ да" бира натријарха.

Ж 3 М С Т 0 Р II I Е. Краљ Иладислав (Доброелав). (Наставак.) Од год. 1015. како је првн српски краљ Владимир убијен, срнске су земље биле увеликим неприликама. Неимајући своје главе постану плен грабљивих суседа. Грчки цар Василије, сазнавши, шта се догодило у Ср-

бији и у Бугарској, скуни војску, уђе у Вугарску и Србију, поруши многе градове, и овлада обема земљама (1019.). Тако Србија опет до!је под грчку власт, од које се тешком муком и многом крвљу пређе ослободилабила. Србија је тада била под Грцима 20 година (до 1040. год.). Краљ Владимир није имао порода, па су зато и могли Грци онако лако овладати српским земљама; но имао је брата Драгомира, коме је жена, кћи великог жупана рашког Љутомира родила посмрче Воислава (Доброслава около 1010. год.), који одрастивши, ожени се унуком бугарског цара Самуила, и почне се спремати, да отме од Грка српске и бугарске земље. Он се најнре претварао, да је пријатељ Грцима, али се једном договори с народом, па све Грке у Србији поубија за један даи, и предузме владати српским земљама (1040. год.). Одмах прве године Воислављеве владе пошље драчки управитељ на лаЈјама силно благо (440 ока злата), грчкоме цару у Солун. Морска бура дотера те лаЈје српској обали, а Воислав лађе освоји и злато задржи за себе. Грчки цар заиште од Воислава злато и ла])е, претећи му, даћега иначе напасти с војском; но Воислр није хтео иослушати грчког цара, и отуда се роди крвав рат измеру Срба и Грка. Воислав скупи своју војску и намисли одупрети се Грцима, који су допрли били до саме земље Уете. Грка је било врло много, па се зато Воислав нехте ни упустити с њима јавно у борбу, иего их изненада нападие и разбије. Расути Грци бежали су на врат иа нос из српских земаља, но у том бежању наиру на другу српску војску, коју су имали Воислављеви синови. Тада изгину многиГрци, паисам грчки војвода једва жив утекне. Воислав се тада утврди на престолу и рашири своју државу. Грчки цар (Константин Мономах 1042—1054.) разумевши, да је Воислав нобедио грчкувојску, врло се разљути, и иамисли осветити се Воиславу. Он намисли најпре да заметне неслогу ме^у самим Србима, на зато многим новцима подкуни, и обрицањима наведе жупана рашког, бана босанског и кнеза хумског, да ударе на Воислава, а уједно заповеди и свом војводи Михаилу, да од Драча удари на Србију. Михаило скупи велику војску од 70.000 Грка, и у!)е у Србију. Воислав сабере што је имао војске, на видећи, да се неће моћи на отвореном пољу борити с Грцима, заметне траг, и повуче се у брегове, а Михаило ноЈЈе с великом својом војском за њим назорце. Нут је био узан тако, да су упоред једва два коњаника могла ићи. Воислав разреди своју војску ио врховима планина, засече теснаце, да се не могу Грии натраг вратити, .па оида са свију страна са свом својом силом удари на њих, а трубачи су једнако трубили и војници у глас викали, да су Грци мислили, да је српска војска врло велика. Срби су спланинских висина бацали на Грке стене и стреле, а многе су и мачевима исекли. Грци видећи се у чуду, нагну бегати, а