Глас народа

Срби их узастопце гонити, те тако многе поубијају. Сами Грци веле, да је тада 40.000 Грка, и 7 војвода кало од српске руке; а остали са својим главним војводом Михаилом једва живи утекну (1043.). Еад су видиле српске старешине, гато су уз Грке хтели да се дигну на Воислава, како су прошли Грци, распусте своје војске. и поврате се својим куЂама, не уиинивши Воиславу никаква зла. Воислављева славна иобеда над Грцима наново је оснажила српски народ. Воиславје знатан српски владалац. Он је својом мудрошћу и храброшћу изнова подигао српску државу, ослободио је грчке власти, спасаојеод грчких нападања, идалекоје распространио. Владао је српским народом 25 год. апосле себе оставио је синове: Гоислава, Предимира, Михаила, Саганца и Радослава. (Наставиће се.)

13 Г Е 0 Г Р А Ф II Ј Е. Колико страиа света има? Енез дође да јави угитељу када он мисли да би се могао исиит држати. Уиитељ веБ беше пустио децу из шкоте и тако затече учитеља усвојој соби, те се ту отвори разговор. Енез. Богме учитељу, веН је доста поодавио, како се не састадосмо да коју прозборимо, а баш одавна ме копа да те питам, колико веле те твојекњиге, да има страна света? Учитељ. Добро, али хоћеш ли допустити, кад ти кажем што те питам, да држим и мали испит с тобом да боље утубиш тпто чујенг. Енез. ХоИу. Учитељ. У нашим квигама има четир стране света. Те се стране зову исток или јутро, запад или вече, север или ионоЋ, југ или подне. Енез. Пакакосе дознаје кбје је која странаиодакле докле? Учитељ. Позиаје се по сунцу. Нико није узео ашов па да је ископао јендек, па да каше овде је међа од истока, овде од запада, него то се гледи по сунцу. Тамо де се сунце рађа, тамо је исток. Али сунце се не рађа навек на једном месту, него се сваки дан помиче. па тако преко читаве годиие помакне се доста далеко. Еад гледиш натпу цркву и она је окренута на исток, јер свака српска, свака православна црква, мора бити окренута на исток, али није само то исток куда наша црква гледи, јер сунце се ие рађа сваки нут спрам наше цркве, него више пута заиђе је десно или лево Вог зна колико. С пролеђа заиђе је с десне стране, а с јесени с леве страпе. Еад би могао ударити колац, де сунце у пролеће цркву иашу с десне стране заиђе и опет кад би ударио колац онде де јеујесен најдаље с леве стране заиђе, па кад би узео канап па везао за један колац и други онда колико је дугачак тај канап толико је дугачка источна страна.

Него прави исток зове се она страна, де се суице 9. марта и 9. септембра у 0 часова ујугру рађа. Енез. А како ђу дознати за друге стране? Учитељ. Тако исто сунце неседа навек на једном месту, него у пролеће овде а у јесен опет тамо. Ерај тај де сунце седа зове се заттад, а ттрави је запад онде де сунце 9. марта и 9. септембра у 6 часова у вече седне. Еад се лицем окренеш истоку, онда ти је за леђи запад, на десној страни југ а на левој север. Па дед богати кнеже, кажи ми како онда стоје стране света кад се лицем окренеш западу? Ииез. Оида ми је залеђи исток, на десној страни север а на левој југ. Учитељ. Врло добро, да си ђак, мето би те сада у прву скамију и био би старешина на две скамије. Енез. Али ја би рад зиати де је север и југ а да се не морам окретати истоку или западу. Ууитељ. II то можеш знати али само у иоттоћ и то по штапци. Еад се љима окренеш, оида си се окренуо северу. ,Туг је опет с оне стране д^у подне стоји сунце. Еад је дакло 12 сахати ондасе окрени сунцу, па си се окренуо југу. Него сат мора добро ићи, али бапт да дознаш да ли сат добро иде, морапт то по суттцу гледати, за то ћу ти казати, како ћети пронаћи де сунце управо у иодне стоји. Узећеш једиу даску и метућеш је да стоји тако, као што обично даска стоји или бољедеје чиста земља утапкај је и тторавни. Него да, да те најире запитам, кад се окренеш југу или подну де ти је онда север. Енез. За лећи. Учител» Добро, дакле кад поравнаш место онда стаии на њега окрени се најпре сунцу па после иза леђа повуци дрветом један шестар (округ). Па сред шестара удари унраво да у небо гледи један танак штап. Штап тај нека буде толико висок да изјутра његов сен пребацује тиестар. Нред нодне дође тај сен управо на шестар. Де крај сена пре подне удари у шестар, ту треба метути камичак један или другу какву белегу, после по дне сеиће тако исто на једном мес/гу изаћи из шестара и то место треба забележити, онда треба управо кроз среду измећу те две белеге повући једну линију и кад ту сен од штапа дође онда је по дне.

ЗА ЧУВАЊЕ II НЕГ0ВАЊЕ НАР0ДН0Г ЗДРАВЉА. О обиталишту човечијем. Гекли смо, да куће треба да су што даље једна од друге. Де еу куће наблизу, ту ретко да која редња ие зареди из једне у другу. Ио великим вароншма, де су куће сабијене једна у другу, де су сокаци узани, де нема авлија, туда ни кад болештина и не избива. Највећма шкодиздравључовечијемутим крајевима иечистоћа. Нечистоћа је у опште но свима