Глас народа

114

ЗА ЧУБАЊЕ И НЕГОВАЊЕ НАР. ЗДРАВЉА. П и в о. После воде највећма гаси жеђ пиво. То важи у главном за сасвим лако пиво у ком има врло мало шпиритуса, дакле за бело и мрко пиво, а за јако и тешко тако звано лагер — и баварско пиво, то већ ман>е стоји. — Осим тога пиво и рани мало, даље постиче малко и сгомак да вари, а уз то помалко још дражи ток крви и живце. Добро пиво треба да је добро ускисло, — треба не само да је бистро и провидно нгго и да се блиста, — несме имати талога кад мало дуже стоји, — несме бити ни бљутаво ни киселог куса, — треба мало да се лепи а недаје ковода, треба малко да дражи, али не треба да заноси, — треба да има белу пену а мехурићи врло ситни дасу, пена несме брзо нестати, него треба дуго да остане на површини пива и на зидовима од чаше. Пиво рани мало јер се прави од ране, и то већином од јечма и пшенице. Али рана је та врло слаба, јер се најглавнији делови од семена и то баш они што ране (штирак) још при киснењу растворе. Није истина да се човек од пива гоји. У пиву има шпиритуса за то оно постиче варење мало, ток крви, живце и сво ранење. Шпиритус долази у ниво овако: штирак што је у зрну претвара се у шећер кад се зрно за пиво приправља, а шећер се опет при киснењу претвара ушпиритус иугљену киселину. Мељ (комлов) се меће упиво даојачашпиритус, и да пиву самом да горачан, али пријатан кус, и да постане постојаније (т. ј. да не прокисне). Што више има у пиву шећера, гуме, беланцета, соли, тим оно боље рани, а што има вигае шпиритуса, тим већма дражи и опија, а што више угљене киселине, тим већма крепи; а вода у пиву наравно, гаси жеђ. — Шпиритуса има од 2 до 8 процената, т. ј. у 100 бокала пива, има 2 бокала шпиритуса. У најслабијем вину има више шпиритуса, него у најјачем пиву. Шпиритус што је у пиву, много је мање опасан, него у ракији, јер је он у пиву већма разблажен, и помешан са другим деловима од пива. Али ипак шкоди сувише пити пива, особито јошкад је јако. 3А ДРИВРЕДУ. Како да буде пиЂа справљена. Није довољно да човек нићу суву спреми, него ваља да пази како и де ју справља, јер се често и сува рана, ако није на сигурном месту ноквари, или барем неки део од ње пропадне. Сено се смешта обично у стаје под кров, или у сењаке или се сложи у стогове. За сено су најбоље стаје са сламњим кровом, а то стога, што испод црепова којима је стаја покривена,

зими влага пробија, те ће они слојеви сена који до крова леже, од влаге пострадати, а то се особито оне зиме лако догоди, која је више јужна него смрзнута, а особито ако се време чешће мења. Те невоље није се дакако бојати под сламњим кровом, јер је тако сабијен, да крозањ влага пробијати неможе. Желећи суву рану у стајама добро сачувати, чини ћеш добро ако под над стајом, де особито много стоке има по неколико палаца дебело, што дебље тим боље, иловачом набијеш. Овако набијен под јесвише страна пробитачан. То је очевидна ствар, да испод крова једно од марве а друго од гноја пробија иснаривање горе и у рану, те не само да такову рану марва неједе радо, него се нашао велики део долње ране управо укварен, а уквареност се није могла другоме чему принисати, него испаравању марве. Кроз под (таван) који је иловачом иабијен неможе испаравање пробијати. А и у многом ногледуне ваља да пра и трине с пода у стају кроз пукотине падају. Познат нам је такођер случај де се код пожара несрећа знатно смањила тим, што ватра, изгорив кровни одар није могла пода сажећи. А имаде јошимного других обзира који господару кад гради стаје преиоручују да под иловачом добро набиЈе. Ношто човек нростор под кровом неможе у стајама за друго употребити него за сирављање ране, а оно би онда свакако ваљало о том настојати, да се овде напоменути условија испуне. Де се много раие потроши онде нећеш опазити, колико је укварене и с тога марвом нетакнуте у гној отишло; а можда би се и многа марвинска болест иротумачити могла, кад би се помислило на рану, која беше здрава и сува справљена али се под кровом укварила. Нема згоднијих места за чување ране него што су она де је рана додуше нод кровом али нромаји изложена. И с тога су најпробитачнији сењаци затворени решеткама. Де сено не може доћи под кров, онде га слажу под отворенимнебом у стогове. Ово је веомасгари начин како се сено справља те се је до дан данас показало, да је сваке препоруке вредан не само с тога што је једноставан, што госнодар покривене просторије за друго шта заштеди, него и с тога, што се сено у стоговима здраво, суво и течно уздржи, као и најбоље нод кровом справљено. С тога у оним странама, де су сеиокоси по више иљада рала велики н. п. у Нољској, сено по целу зиму на сенокосима у стоговима сложено остане, па узтраје да нетреба боље. Дакако да у таковим местима треба да сено буде од непоштени руку сигурно, а друго да буду стогови ваљано подигнути. 1и нећемо овде потапко описивати, како се стогови праве, јер то је нашим сељацима, особито у оним пределима де има доста ливада добро познато. Толико само додајемо, да господар ако оће, дамуод сена ништанепропадне, треба да стог осигура про-