Глас народа

123

оницом, а посде ојачавши могла би се оцепити од ље да би се иосао у обема лакше вршити могао. — Да се то учииити може — само кад се хоће — не треба ни да доказујем. Српској омладипи нека је дакленајсветија задаћа и то да свуда подиже ваљане читаонице. Нарад омладино! У Н. Саду на Илијин дан 1871. Јован К. Борјановић срп. нар. учитељ и чл. омлад. срп.

РАЗГ0В0Р ИЗМЕђУ УНУКА И ДЕДЕ 0 ПРАВОПИСУ. Унук био недељу две дана у манастиру код ујака игумана, кад је дошао ку11и, деда је мислио, дагаје и ујак штогод опаметио јер му је деда писао, како му нећак мисли о правопису, те ће деда рећи унуку: Синко, знам да си са ујаком говорио о правопису па је ли да и он мисли као и ја. Унук . Још је гори. тај ме је тео да отера из манастира, кад сам му реко да нам нетреба м, © и т. д. тај каже, де би ја то говорио кад су то света писма; све су свете црквене књиге написане са тим писменима. Деда, Аха, тај те је уватио. Па шта си му одговорио. Унун. Ово; Ја сам свето писмо ! Фалгило се Хк; А ти ајд у дркву Одгори Вук. Деда. Знам, ја да си то све научио тамо у проклетом Новом Саду што је с тога, што навек хоће нешто ново и прозват Нови-Сад. А кад су ти Ново Сађани тако мудри, како ће они без јери написати сир, па да когод не иомисли у место сира, да то значи сирома, па шта би могло изаћи отуд кад би се написало овако! Ту треба бити, а не овако: Ту треба бмти, зар не би могао тако невин човек бити бијен ал хтело се да каже, да треба ту да буде. Унук. Лли питам ја вас, да нема м били било сира? Деда. Добро и без јери, јели би сира, али како би без дебело и танко јер знали која је реч мушког а која женског рода. Унук, Можемо то знати и без јерова. Кад код речи које могу казати тај, то је мушког рода, кад могу казати та, то је женског, а кад могу казати то, то је средљег, ја Бог ме и без дебело и танко јер никако нећу казати та лебац него тај лебап. Деда. Како ћеш написати Пагел и Онод без ихице. Унук. Пагел ћу написати овако: Павел, па и да знам да без к-жице не може бити синода, ја би волио и синода не имати него ижици писати јер: Ужица жисица, с оба ува стриже Час говори вједи, час говори иже. Таву навараду људи протераду.

Деда. А да штаћемо са ///. Унук: ///а ко тебе брани Мора да је слел у наше је јоте Барем ленши реп. Деда, Па дед шта имаш за ш рећи кад си већ све узео на миндрос. Унук\ 0)! — ш! — ®! И само се чуди . Што га и сад пишу По декоји људи. (СвршиКе се.)

И 3 ГЕОГРАФИЈЕ. Какви има људи на свету. Кнез. Дакле, учитељу, продужи приповедање. Ево ме, ту сам. Довео сам ти ево још једнога ђагса, пријатељ Јјуку- Ја сам те валио пред њим, како умеш лепо причати, те сам га наговорио, да и онсамном дође. Да ти није неправо учитељу? Учитељ, Но хвала Богу, како би ми неправо било. Та сваки учитељ воли, кад има више ђака. Знашкако Сремац вели: што је више на таљига, тојериђи дика. Тако је и учитељима дика, кад више слушаоца добију. Кнез. Али како тебе не мрзи толико приповедати, кад ти не плаћамо за то. Ми тебе плаћамо, да нам децу само поучаваш. Учитељ. Ма да немам за то плате, опет ми дужност човечанска налаже, да своје знање приокажем ономе, који тога нема. Као учитељ неморам истина то радити, али као човек сам дужан. Кнез. Па је ли Бога ти учитељу, зар попа није човек, кад он не мора поучавати. Ето наш поп Гаја оседио је већ као овца, али ми никад од њега не чусмо какав леп, научан и користан говор. Међер право веле, да пон није човек. Али ја држим, да би они тако исто поучавали, али немају те науке. Учитељ. Е брате мој, није то, што немају науке, имају они тога више него ми и треба да имају, јер су више школа учили него учитељи; али они неће да поучавају народ, јер веле, онда ће се народ опаметити, па ће увидити њину лагарију, теихнећевише подмићивати и слепо слушати као досад. Но манимо се тога, слушајте, да вам о широком и пространом свету приповедим, да видите разлике, које су међу њима и нама; да видите мане и погрешке љуцке, па да их се клонити можете. Кнез. Слушаћемо те, само говори. Учитељ. Дакле, забављали смо се последњи пут с Азијом. Доста сам говорио о њој, али то није ни осми део од онога, колико се о њој писати и говорити даје. Али ви нисте учили никакве више школе, да можете разумети све то, што се о Азији говорити ноже. За вас ће бити доста, ако Јам опишем још једно нарче