Глас народа

155

стопе једно од другог. При оваковом подизању не мораш сламом зими покривати, но другегодине можеш веЕ подрезивати; и тако у будуће чисткти и пазити. И тим начином може сваки за неколико година, као што реко, неразрушим зид около своје баште имати.

Нови Сад, 19. аугуста, Житна пијаца врло добро напредује, јер је свет веЕином евоју летину довршио, усдед чега се рана све више и више доВажа, а цене су добре. Овде је већ натоварено и посдато три лађе зоби, а товаре се још две, и то све заПешту. — Ценесу : Жито, чисто ф.6—6.20 б. цента. Јечам ф .2.80 б. цента. Зоб ф.З— 3 .20 б. цента. Кукуруз се јако тражи, ади га сдабо има, за то му је цена Мадо скочила и стоји: ф.3.60—3.80 б. цента. У Чуругу је већ две даре натоварено зоби по ф .2.80 до 3 ф. б. цента, и отправљене су у Пешту. Товаре се још 4 лаће. У Еовиљу има 8 лађи, што товаре само зоб, а због веКеконкуренције купаца стоји 3 ф . 20 н. б. ц. Са горн>и пијаца додазу, како за жито, тако и за кукуруз, све повољнији гласови и веће цене. Из тога изводимо, да Еемо ове јесени јаке трговине имати. С.

КУРС ОД 17. АВГУСТА 1871. Сребро 119.85 Дукати . . . • 5.80'/,

КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ АВГУСТ. VI. Седмица.

ДАНИ

ПО СТАРОМ.

П О II о в о м.

Н.

Мученик Агатоник.

Људмида.

п.

Луп и Иринеј.

Розалије, Мојсије.

У.

Јевтнх и пр. Петра митроп.

Лавро, Јустинијан.

С.

Вартоломије и Тит.

Захарија пророк.

ч.

Адријан и Наталија.

Регин дева.

п.

Пимен вел. и Либерије папа.

Мала госнођа.

с.

Мојсије Мурин.

Горније муч.

ПОД1ИСТАК.

КАЈИШАР. (ПРИПОВЕТКА ИЗ СРБИЈЕ.) VI/ Тако се дакле продаде добро чича Ранково. Заоно неколико полића оде му забран и шума, оде му све осим једне кућице и малог виноградца до куће. Али тога не беше ћир Таси доста. Није љега још Ранково и Стеваново добро заситило, још му је срце искало и много искало. Баш онда, кад је највише кише бивало, до!;е ћир Таса са окружним ћатом (писар) и среским капетаном, да поново екзеквирају чича Ранка. Дођу на каруцама, која вукоше четири бесна хата, и стадоше пред кућом Ранковом. Време беше суморно и магловито. Ладан новембарски ветар, горљак, дуваше као помаман и залеђиваше по мало дуге брке горопадна капетана.

Сирома Ранко, онако нагурав и стар, још већма до|)е гурав у гуњчићу своме, који му једва тек мало рамена покриваше. Премда стар, опет му голе космате и на непогоде научене прси, пркосише леденом даху горљаковом. „Шта ви господо хоћете?" запита чича Ранко. „Хоћемо да се наплатимо, хоћемо кућу и винотрад да ти продамо.,, „Па зар вам није доста мала мога, којег сте ми досад продали, зар и ово мало кућице, што ми од оца мога остаде, хоћете да ми надглавом продате?" „Е газда Ранко, ми ти помоћи не можеме. Јошси дужан, поверитељ хоће да се наплати." „Господар Тасо! рече Ранко, немој ми продавати ово мало добра мога, немој ме под старост моју и под љуту зиму гонити испод крова очиног. Зар се ниси доста наплатио? зар тенемогумолбемојеублажити? Ево сузама ти се молим, ја који никад суза проливао ни сам, учини милост, кад право не ћеш!" „Јес чуо море, ја не продајем твога добра, већ суд," „Не продаје суд, него ти. Ти можеш опростити, ако хоћеш. Суд нема с тим посла. Живана ћерко, моли господара!" Живана беше унука чичаРанкова. Девојче, каквих се само у Србији видити може. Она пристуни Таси, клекне пред њим и обгрлив му колена мољаше га: „Господар Тасо, опрости нам и поклони ово мало куће и винограда, молим те као Бога." „Жао ме је, девојко, али ти не могу то учинити. Ја нисам крив твоме деди, што је он трошаџија и пијанац, те се задужити мораде." „Није мој деда никад пијанац био, ти то добро знаш. Ти знаш, да он неправедно страда. Опрости му господине кућу и виноградац. Ја ћу ти бити слушкиња и љубићу ти руке, које ме буду биле, и ноге, које ме буду газиле." „Чуј девојко, неиштем да ми будеш слушкиња. Буди ми љуба ове једне ноћи, која иде, па ћу вам оставити и кућу и кућиште." Живана се достојанствено исправи и оштрим погледом осече се на тај обешењачки предлог: „Изроде људски, нећу ти то учинити, па ма знала, да би ми поклонио сво благо твоје, које си лоповски од несретних људи поотимао. Господару! опрости деди моме, опрости му за имена божијег. Бог ће ти ту милост још већма милошћу вратити." „Жао ме је, али немогу наплату од Бога чекати, одговори Таса. Ако хоћеш онако? Хоћеш ли?" „Не могу Боже, никад, никад то учинила неби." „Е кад не можеш, а ти добошару ради своје." „Стој, да ти још нешто кажем. Господар Тасо, у твојим је рукама живот и смрт моја и моје деце," повиче чича Ранко, „ти нам милост учинити можеш ако хоћеш. Опрости ми, не ћеш се никад покајати." Газда Ранко је те речи јуначким гласом изговорио. Погурено своје тело беше исправио и мирним погле-