Глас народа

157

је Србаља, који нису пријатељи народу, који не држе уз омладину своју. Оводико за сада, а други пут Немо говорити о томе, шта је омладина српста, шта она. хоКе и жта јој ваља сада да ради. У нашој царевшш, на оној страни, де су данас Немди господари, ради се на томе, да једаред правда и правица гоеподар постане, ради се на томе, да народи, који нису Немци, добију права као н Немци. Немци су се томе из све сиде одупрли. Министри данажњи у Бечу ради су да се да народима који не говоре нсмачки прилика, да кажу, како они хо!е, да се у овој царевини вдада, они хоКе да се Немци са Одовени измире. Мира може бити само онда, кад правде буде, па не буду њих мање господарили онима, којих много више нма, него да свако своје добије. Немци раде, да до тога не дође, јер им јеслатко другом на грбачи седети. Они знају да треба на сабору у Бечу дваред »олико посданика, за то да се досадањи ред исмени, да се тај ред изменитн може, па су се упели, да до тога не дође. У Француској ломи се погача. На скуиштини у Верзаљуједни су за то, даТјер, који је садастарешинаФранцуској,остане То и на даље, а други су против тога. Стари лисац Наполеон употребио је ту грилику, те са својим нристалицама ради за себе. ВидиЕемо скоро, шта Ке Француска од себе нарадити. Царевина немачка сложила се са царевипом нашом и са краљевииом талијанском, да њих троје пазе на то, да не буде, бар скоро, рата у Ввропи. То је израдио састанак нашег цара са немачким царем у Гастајну. Еод Скадра потукли су се Арбанаси са турском војском. Ти су Арбанаси од племена миридитског и вере су католичке. Турске новине веле, да их у боју беже око четири хиљаде, и да их је које поубијано, које заробљено две хиљаде. Устанак арбанашки није тиме угушеп. То нризнају итурске имаџарске новине, и ове последње боје те, да се ватра не раширн, јервеле, да Црна гора стоји на опрезу и чека, да види, шта Ке се из тога излеКи. Овде морамо сноменути, да су миридитске поглавице биде о крштењу сина кнеза црногорског. Те исте новине маџарске спомињу јож и то, да „Застава" позива Србију на ноге јуначке ведеКи, да.је дошдо доба војевати. Еако се чује народна скупштина у Србији отвориКе се у почетку септембра, дакле за недељу две дана. Учитељска скупштина у Загребу свржена је. Како „Застави" од туда јављају, Срби жто беху тамо на скупжтини, пису с њоме задовољни. ИскаКемо да чујемо за што? Горњо-карловачка онжтина послала је администратору патрцјаршије молбеницу у којој ижте од саборског одбора, да распише стечај за учитеље на учитељижту тамошњем. На велику госпојину сдавила је новосадска успенска црква, којом је придиком њег. преузвиженост г. администратор патријаршије одзивајуКи се радо жељи овдашњег становништва и нозиву општине новосадске, дошао у Нови Сад да одслужи службу болду. Становништво је га је дочекало нри доласку и испратило при поласку му са топлом љубављу, које се овај архипастир достојан показао досадањим делима својим и признањем: да је народ највеКи господар. По завршетку службе поучио је народ у љубави хришКанској, краткимали језгровитим говором, који кад од таког проповедника долази, неКе пасти на камен да угине, но на плодну земљу хришКански срдаца, да никне и обилата плода донесе. „3." Из Азије доносе руски листови врло повољне вести. У Бохари је руски коизул Струве врло сјано дочекан. Два шамска (шам је цар у земљи Бохари) сина дочекаиге царског посланика на првој капији палате, сам судтан устао је при његовом уласку у салу за аудијенцију, пружио конзулу руку и рече му у присуству целог двора сасвим отворено, да има благодарити милости „белог" цара, што он ово парче земље има. — Султан од Кулџе је хрђаво прошао, што је неким руским Киргизима дао прибега у својој земљи и за то је од ђенерадаКолпаховског био нотучен, а и сам се морао Русима, као ратни сужан предати,

пошто му је сва војска одузета. 22. јуна су Кудџу Руси заузели и тако Ке и остати у руским рукама. Сад је сва средња Азија у руским рукама.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Брз лек.) На пруској граници имао је неки Пољак малу крчмицу, а најбољи му гост беже његова жена, коју је сваки дан затицао пијану. Не давно до!)е куНи с неколиким руским стражарима и на!)е жену опет пијану, де спава у запеКку. Он је свашта покушавао да је одучи од те гадие страсти, али му није ништа номогло, на послетку науми да је застрави, жат то што год усхасни. Узме дакле свој рог с барутом; наспе јој у ухо, па га запали. Барут прсне, а жена му се Антола стропошта мртва на под. То је био дек за навек. (Штедијонице у Аустрији.) Године 1869. било је у Аустрији 151 штедионица. У почетку исте године удожено је у те штедијонице 199 милијуна чор., а на крају године 245 мил. Према год. 1868. уложено је 1869. год. 44 мил. а>ор. више. (Не позвани жетеоци.) Из северо-западне Чешке јављају да су онуда сва поља изедена од некаквих мишева, којих ондеиису никада видели, тако, да поља изгледају као да су српомножњевена или косом покошена. Ти су мишеви веКи него обични пољски мишеви. а имаде их белих, смеЈЈих, црвених и шарених. (Смела пливачица.) Пре неколико дана показала је особиту снагу и издржљивост у пливању нека девојка од 17 година, госпо!)ица Јулија племенита Ајхингерова. Она је нрепливала језеро Монтсе (језеро у горњој Аустрији) колико је год широко, од једне обале до друге, па не одмарајуКи се опет натраг, дакле пливала је преко 2000 хватова или по миље. Тај смео подузетак извела је млада пливачица за 1 3 / 4 сахата. С обале су је мотрили стаклима ко^има се далеко догледа, па кад се вратила натраг, није било радосном ноздраву краја ни конца. (Заслуга на пужевима.) У неким нредедимаима деупостове јако једу пужеве, па за то и плаКају доста за њих. Неки винцидир у Бургундији (предео у Француској) заслужује навима годишње нреко 220 ®ор. у сребру. Он плати нешто мадим ђацима па му их они купе, а он их држи у једној огради усвом подруму, де их рани купусом, салатом, ољужтеном мрквом и др.; па их онда носи у Париз на назар. (Мани ти лопова.) Нигде у свету нематаких лопова, као што их има у енглеској највеКој вароши Лондону. Тамо су веК дотле доснели, да сваки лопов има свој крај и ако што из друтог краја украде, ои мора то дати ономе из чијег је краја украо. Па како су хуље веште, човеку мора памет стати, кад на топомисли. Ево једног доказа о томе. Један трговац узме од друтог неких пет стотина Форината. Лопов је то видео, пахајдзањим. Трговац, који је знао шта га може снаКи, држао је руку непрестано на џепу, и опет, кад је дожао куКи, џеп је ту, али новаца нема. Шта је дакле лопов радио? Пратио га је докуКе, па кад је трговац на једном месту застао, он му јебацио муву у образ. Трговац је извуко руку из џепа и отерао муву, а лопов је мето руку у џеп и извуко новце. Кад је то трговац дознао, није нижта лопову урадио, него је само огласио, да нико не тера на сокаку муве с образа. (Како се браЂа волу.) У месту Жабљу, у Шајкажкој, пре негди купаше се два дечка изме!)у Жабља и Новога Сада , у једној слатини, де је вода њиве поплавила била, и де пре неколико година бунар беше. Та два дечка у купању наи5у на ту исту бунарину; један од тих дечака упадне у њу и удави се; други пак видеКи како се исти дави, отрчи одмах брату истога и рекне, да му се брат дави у бунару. Овај је у тај мах код оваца седео и леба јео, па кад чу да му се брат дави, таки збаци пржњак са себе, полети набунарину, скочиу њу да брата ухвати, па се и он удави. ТреКи пак брат, дожао је био куКи с друге стране села, па је приповедао матери, како је коње купао, па се хтео удавити, да људи не доЈјоше и дага. од воде не отеше. У тај нар дођошедеца нека идонеже матери