Глас народа

171

ЗА ЧУВАЊЕ Ж НЕГОВАЊЕ НАР. ВДРАВЉА. К о л е р а, Још месеца августа јавило је угарско министарство варошима и селима, да се иза граиица наше домовине појавила колера и позвала ихје, дасе постарају: како би јој се у нашим крајевимо стало на пут, ако би овамо потегла. Доцније је иста влада јавила, да је се колера већ у горње крајеве Угарске увукла. Како су се српска места и вароши постарала за себе не знамо, само имамо пред собом „обзнану" централног санитетског одбора 1 ) вршачког, у којој овај позива Вршчане, да се узму на ум од колере и казује им шта треба да раде, да се од ље сачувају. Како то, што се Вршчанима казује, вреди за свако друго место, то Немо овде навести, шта наре1/ује вршачки доктор, Миша Деметровић, за кога чујемо, да је врло вешт лекар. Он нарерује ово: 1. Да се на дан онолико пута растопи усатљику воде лот и по галице , колико душа у једној кући живе и да се то сипа у проход, чиме ће се онај отров, што га има у проходи угушити, растерати. На прилику, де у једној кући живи 10 душа, ту треба на дан 15 лоти галице, а то се има растопити у 10 сатљика воде. Једна Фунта галице кошта 6 новчића, дакле једва три новчића на дан треба потрошити у већој кући, да се сачува живот толиких душа. 2. Незрело воће, рибу и устајано месо не треба у кућу ни доносити, а камо ли јести га. 2. Свако се има од назеба чувати. 4. Касапи имају дробове живинске у затвореном суду ван вароши изнети. 5. Олуци испред кућа и у авлијама имају се сваки дан чистити. 6. Имају се поставити нарочити људи, који ће строго пазити, да се све ове наредбе тачно извршују. Тако је дакле за Вршац нарсфено и тако се већ и ради, него Нови Сад, који сехвали да је усвачему први, у овоме што се тиче чувања здравља грађанског биће да је понајпоследњи. ђубре се баш тамо највише изнаша, де четвртком и недељом а и иначе највише света пролази; променада (шеталиште) опкољена је сва унаоколо са 1/убретом, баруштином и цркнутим мрцинама. Сокаци, који нису тако срећни, да у њима велика господа и лекари живе врло су мало утекли од околине променадине. Пре неколико година била је колера у Новоме Саду, а није дошлаиз Азије, него се излегла у једном таком сокаку, који ако баш и није за божији, а оио је за магистратски леђи. Кад треба плаћати општински порез, онда сеумуданађу ти буџаци, а кад треба чистити варош, онда се заборавља на њих. Али шта ћемо, ту живи само сиро') Централни санитетски одбор. Централни, реч латински, долази од центрум, средина; санитетски, то је опет од латинске речи, која значи здравље, дакле, централни санитетски одбор значи: средишњи или главни одбор за чување здравља.

тиња, па за што она не би поскапала у |јубрету, каква би то штета била, и онако се пати овога света, па боље пре него после. Него за што се у Новоме Саду бар себерадишто год не чини. Као што чујемо, министарство је дваред јављало магистрату, да треба да чува варош од колере, али ми не видимо, да се што на томе радн ни на пијаци, а камо ли даље од своје коже. Боље би било, да се мало више и брже ради, де се живота грађанског тиче, боље би било, да се у томе министарство што пре послуша, него онда, кад му треба јављати, ко су те бунџије, што су правиле парастос, од кога ни ког није ни глава заболела. а камо лида је њом платио, што му колера опростити неће. За сад нек је оволико доста, а у другом броју рећемо коју више о колери. Међутим молимо све општине српске, да се не шале главом, мало нас је и онако, па још да нас и колера прореди.

ЗА НРИВРЕДУ. Како наш народ држи своју марву. Као у свачем другом, такои утомнашнарод иза других заостаје. Нема код њега онога разумнога рада, као што је у других срећнијих народа. Он што год ради, ради онако без размишљања, онако, како прилика са собом донесе. Узмимо само на ум како с коњем ноступа, с коњем, који треба да му је све и сва, који му управо леба даје и без којега неби могао опстати. Нећенаш човек да помисли, да од ваљане стоке зависи доброта рада, и да онај, у ког је марва слаба, никад газда није. Газдалук не доноси лепу марву, већ лепа и вредна марва даје газдалук. Наш наор пребаци улар преко рамена, па хајд у ергелу по кљусе. Кад га је довео, метне ам нањега, па у сувачу на мељаву. Кад је измлео, скине улар с њега, удари га једно двапут преко леђа, па га одгони опет у ергелу, без да му је и најмање зобидао, шта више, без да га је и напојио. А каква је рана у ергели? Да Бог сачува. Трава је тако малена, да бије једва бријачем могао сећи. Сирото марвинче онако гладно и жедно из суваче мора по ледини и тамо и амо трчкати, док не иаиђе на мало травице. Па какав му је у ергели напитак? Чикош, као и сваки други слуга, ке гледи шта је за марву боље, већ гледи, како ће он о мање муке и труда проћи. Он не тера марву тамо на напој, где је лепша вода, већ прву бару, која му под руке, управо рећи, под ноге дође, употреби за тај посао. Те тако и ви!јамо шугавих коња понајвише код нас и код Ма^ара, јер само ми дајемо своје коње чикошу на васпитавање. А зашто се ми неби угледалинаШвабе? Како они код два три ланца своје ораће земље могу имати лепших коња, него ми код два три Фртаља? За то, што смо ми у свачему нехатни. Народ наш, особито п<*