Глас народа

172

граници увек се отима, да добије веВу баштину, а кад му одеш у куЕу и башту, наиђеш на сам штир и коров, Зар иеби лепше било, кад г.еИ неВе да сеје поврБе и друго за кућу нужно зеље, да тај грдан простор употреби на хасну бар своје стОке. Нека посеје саму детелину, па ће преко цела лета имати пићу за коња свога, који ће му тада у штали стајати и навек при руци бити. Неће имати дангубе као сад гато пропусти по два и три сата, док ергелу не нађе. После тога и ту је хасна, што је 5У б Р е Т У на г0 " мили, те га после само на њиву извести ваља. .Тош и ту штету у ергели има, што ма какав ајгирчић опасе кобилу, те кад дође време, а она ождреби неку накараду, за коју не можеш рећи, да ли је то пуле или ждребе. Та човече божји, волеш видити и терати лепа и поносита коња, а не стараш се да га имаш. А кад добијеш ваљано ждребе, немој га одма друге године у кола презати и гонити га, да тешке терете вуче. Тако ти неће дуго и снажно поживети, мораће пре времена малаксати и угинути, јер природа ником неоетаје дужна, који против ње ради. Натовари младом и слабијем момчићу један и два мерова жита на раме, да носи, па ћеш видити, шта ће бити. Или ће под теретом строноштати се, или ће се утрунути. Еоња пре четврте године неби требало терати хтод теретом, па би могао од њега хасне имати и онда, кад му двадесет година буде. Србин воли лепа коња. Ако само има код себе новаца, кад види лепа коња, не Фали да ће га купити. Ево га с вашара на нови коњи где иде кући. Успут се утркује, хоће да докаже, да он најбрже коњеима. Он не мари, што му коњ од многог трка сипњу може добити. само нека утекие из пред свију других, само нека је слава господарева сачувана, дајенајбољи кочијаш и цамбас. У утркивању често се догађа, да утркивач навије коње на туђа кола, или се изпречи тако. да коњи на руду натрчати морају. Е онда је готова штета. Руда нема разума, него прободе онога, који на њу наиђе, и тек видипг, како се коњ у коли сурва. Ето ти сад белаја. И с једне и сдругестране стану се крхати богови и анђели, левче се скидају с кола, те пиф овамо, пуф онамо. Кад погледиш после, а оно овамо се један изврнуо, а онамо се опет један диже из јендека сав крвав као анатемник. Највшпе ако годину дана устраје код нашег човека лепота коња, за ког је 200 Форинтача дао. Тако га неуме чувати и неговати. Онако се после и тужи, како је опчињен, те му коњи цркавају. Нема ти ту, брате си ми мој, никакви чини, рани ти његадобро, па га чеши, па устај чешће ноћу, да га обиђеш, па га лети купај, па га паметно терај. Подај му зоб његову, што му се кипира. Треба да знаш, да „зоб даје варбу." немој као онај Сремац, што је носио зоб преко ћуприје на коли, а винанц помисли, да јекријумчар, те се на њега осече „шта тобреносиш?" Аон: Доди господине, да ти шапнем, несмем викати." Финанц

дође ближе, а Сремац мурече: „Носим госнодине зоб, молим вас, немојте вика,ти, јер ако чују коњи да је зоб у коли, нећеју ни с места кренути." Коња рани као брата. а терај га не као дуншана већ мудро и паметно. А. Т.

Како треба прасце одгајати. (Сиршетнк.) Већ смо споменули, да је млеко врло добрахрана за прасце. тек што су се одлучИли. Често се њима даје у то доба свака суруткаста храна. али то не ваља. Залучене прасце најбоље храни свеже слатко кравље млеко кад се с водом разблажи, или слатка сурутка. С тим се из најпре меша бунгур. ражио брашно, доцније мекиње. а још катпње кромпир. разно корење, поврће и др.; али и то у почетку ваља добро ситнити, а после све крупније давати. ТПто прасе већма расте, тим се може и све више воде метпати с млеком. тако да се после три недеље дана млеко може са свим добро заменити водом. Али опет што се мање млека даје. то се мора све вигпе бипати што брашнавија храна. То се моравеђ избогтогарадити. тпто така храна, прасце највећма, крепи. а после млади се прасци врло лако пролићу. тга и за то она ваља. Литање се може умалити. а и са свим отклонити, кад се прасе храни храном која те пуна слузавих творина. Одмах како се прасе одлучило. храну мутреба млачити. па му је тако давати, а не ће бити с горег тако радити и за читаво четврт године, па још и дуже. После својих четири или пет месепа дана може се прасе већ тежом храном хранити. али и т\ г не треба на пречац престати с оном укуснијом ттрасећом храном. па му одмах давати ону којом се свиње хране. После неке пола године, кад већ прасе добро поодвркне. онда се већ може хранити сваком храном као и друге маторе свиње. По што смо тек у главном показали. како треба прасце хранити, сада ћемо коју да рекнемо о томе, како треба прасце неговати и с друге стране , не само што се тиче хране. Пре свега ваља добро пазити на то, да прасци не омекпгају сувише, те како време само мало захлади да могу одмах назепсти. За то их ваља добро чувати од назеба, па се богме с тога мора поотарати и за то, да им је у пребивалишту топлије него на пољу. Но и то је опет тешко удесити, даим усвињцубуде навек тако топло, како би иначе требало за прасце. Свињац с пећком, тога код нас, не верујем, и да има где год, а натрпати ђубрета у тпталу и одушке јој запушити да не улази хладноћа, то опет није здраво ни за крмачу, ни за прасце. Елем шта би најпреваљало ту урадити? — Нема другог пута, него младе прасце донети баш у топлу собу или кухињу, ту их држати у каквој клоњи колика за њих треба, па не би с горег било и каквим их покривачима утоплити, да бар тако у топлоти проведу прве часове свогживота. Само се каже, да се што пре морају пустити