Глас народа

на сису. Тако се може с њима радити првих дана како су се опрасили; само и ту не треба сметати с ума, да им веома тешко пада бити растављени од своје матере, ма да не имају разума. Неким животињама, није то ништа; али има животиња, које се јако узнемире кад дуго не виде своју одојчад, а од тог се немира млеко у матери може са свим да поквари, па отуд и одојчад пати. Има случајева, где баш треба одојчад раставити од матере им. Као што смо већ рекли, често се догоди, да крмача прождре по које одојче. Сва је прилика да то долази још и отуд, што јој се мозак поремети: можда то бива још и с другог чега, код свиња које су се навикле да ждеру живе или цркнуте мишеве, пацове и др. тај неприродан појав долази од навике; али и ту ће бити, да је томе кривкакав болестан нагон, који ихгони дапрождиру исвоју одојчад. Вило сад како му драго, то је ствар одгајача да сачува прасце од те погибије. То ће учинити или кад прасце одвоји од крмаче, као што је напред речено, или кад прасце помаже каквом горком, оштром или мирисавом мирођијом. Ако се већ негује и даље така свиња, за коју се зна да хоће одојчад да прождире, а оно не треба никад скидати очију с ње; па и на то још ваља добро мотрити, да трунтељаста свиња са свог немара не згњечи и не задави по које прасе, а често су и сами прасци са своје шепртље томе криви. Ваш таки задављени прасци навикну свињу иа ону опаку навику. Да се избегне то, да свиња које прасе не задави, најзгодније ће бити, да се за њих у штали огради место за себе колико им треба, или да се по поду носпе ситна слама, да се прасци не могу тако лако забатргати, да се могу лакше уклонити испред трунтељасте крмаче, илинајносле да се у штади направи за прасце као неки заклон камо могу у свако доба утећи. Тај се заклон овако гради. Узму се неколике мотке, па се уз зидове са сгране опру дуж штале толико високо, да прасци могуисподњих слободно пролазити. Много се лакше и простије могу прасци одгајати тамо, где се могу терати у поље. Ако се прасци опрасе кад је време топло, они се на брзо могу с крмачом пустити у поље сваки дан по неколико сахата. Тиме им се и тело снажно развија, и после још се из малена навикну, да се слободно и самостално развијају, а то им је од велике хасне при многим незгодама и неприликама у првом добу њихова живота. б. м. КУРС ОД 31. АВГУСТА 1871. Сребро 118.25 Дукати . . . • 5.71 П 0 Д Ј1ЈИЗ Т А К. ОН ЈЕ ПОБЕСНИО. (Свршетаж.) — ћути, будало, не бацај лебац од себе, ако чује онај блесан у кујни, хоће нас издати.

Жена збиља престаде викати, него је напротив још читав један сахат после тога гунрала, али већ после неколико иинута чуло се поред њеног гунђања ијако хркање. Врачар је оставио световање женино узапећак, док се не иробуди. Сутра ујутру порани врачар, до!>е укујну, опази да сам будан, те ме запита, како сам спавао. Ја наумим да га метем на искушење, да видим, како ће растумачнти своје ноћашње бунцање по кујни те ћу му одговорити: — Хрраво, до поноћи и које како, али у поноћи наплашио сам се тако, да имам доста страве за читав век. Вуди Бог с нама, дошао је с ланци на ногу, а рогови на глави, те се окрето око дирека окрето, па онда потего у пећ, и најпосле је тако страшно заурлико, да сам обамро, те не знам, шта је после с њиме и са мном. Жена на то прође поред врачара, а он јој шанну: Добро је, све ^аво на добро уиућује, овај ће ме тек разгласити по свету, да ће све полетети мени. Хоће, помислим ја у себи разгласиће: какав си варалица, те ће све полетети теби, али да ти разлупа нос. За тим ће ми врачар на гласреКи: Добро је синко, ја нисам могао ђаиола на Дуиаву да на1;ем, и он је мени кући дошао ,ја сам га разумео шта је викао, ти не знаш ђаволски језик! Ево ти узми овај корен, па једи, и ту ми даде корен неки, који је страшно ударао. Ја узмем корен, али га не окусих. У подне даде ми у стаклу неко ниће, ја оставим стакло ујасле аине отворим га. Тако је ишло два три дана узастопце, онје давао лек, а ја сам га остављао на страну. Иосде три дана дође моја родбина, а за њом сав комшилук врачарев. Врачар истрчи весео пред моју родбину те јој повиче: добро је. Добро, јер није»ни бидо зло, одговорим ја у себи, али кад се стадеврачар хвалити са својом лекариом, а ја му пресечем реч: Стој варалицо, ево свију твојих лекова, јаихни окусио нисам, и ту приповедим свима, што се десило прве ноћи кад сам дошао. — Ти ниси ни био бесан, повиче на то врачар, да си бесан, ја би те излечио. — То је оно главно, што ви самоуки лекари не можете познати каква је боља. Човек има наступ, а ви га лечите од колере. Ваш лек може бити добар, али лекар треба да види за што је. Него окани се ти дозивања ђавола, кад си ти сам ђаво, јер ти си оне прве ноћи по кујни корболовао. Али од куд је изашао глас, да сам лобеснио? Ево од куд: Отуд, што наши људи све олако узимају и казују оно, што им се чини да је зацело. У Новоме Саду тукао се једанмомаксадругомдвојнцом. Човек једаи .из мога села, по свој прилици напит, наире на, то. Један од тих учини му се да сам ја; па кад је запитао оне наоколо, шта је том момку, а они му одговорише: нобеснио, на се туче. Човек тај чу само ту реч: побеснио, те јави мојима: Сирома ваш — он је побеснио.