Глас народа

"ПЧ!/6

Број 22.

У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 19. СЕПТЕМВРА 1871.

Година I.

ГЈАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ИРИВРЕДУ, НОУКУ И ЗАВАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табаЕу. — Цена му је па годдиу 3 ф ., на нола године 1 ф . 50 новч., на четир меседа 1 ®ор. аустр. вред.

Дописи се шиљу уредшгштву а претплата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. — Огласи наплаћују се : од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жиг сваки лут.

ЕПАРХИ1СКЕ 1 ) СНУПШТИНЕ. По свој прилици општине и сви они, којих се тиче , добили су веК позив на епархијске скупштине, које ће се држати у архидијецези 7. у бачкој дијецези 2 ) 11. у будимској 18. окт. ове године. Када ће се пак у пакрачкој и темипгварској дијецези држати , то нам још за сада није познато. али свакојако и ту не ће бити дадеко и ако незнамо кад ћемо бити куда позвани добро је знати шта нам ваља радити кад нас позову; за то, што будемо овде говорили за скупштине, за које знамо да су сазв ане. то ће важити и за оне за ко је нез намо. Впархијске скутгшТин"е~ то" је"'Шм1 ТгТГ IГ(ШТТ код нас. Да би могли знати они, који су у провинцијалу. како ће изгледати те епархијске скупштине, казаћемо им толико, да су епархијске скупштине за школу и цркву то исто што су жупанијске скупжтине за друге ствари. Мало нам је теже наћи слику и прилику епархијским скупштинама у граници. У неку руку региментске скупштине, кад неби биле зауздане ибершвунгом 3 ) сабљашким могле би се споредити епархијској скупштини. Али да нам буде још јаеније. рећемо: што је општина црквена у малом, то је епархијека скупштина у великом. Како ће се бирати они који имају доћи на скупштину о томе има наредба саборска, и ту наредбу добиле су све општине у руке. ') Епархија, то је реч грчка долази од епи и архе, што значи управљати, владати над чим. У старо грчко доба били су епарси то, што су данас жупани или по крајини генераликоманданти, били су управљачи над једним пределом То се име после пренело на владике и епархија имала би по томе звати се предео над киме је владика, скупшхина из тог предела, де има владика или по овоме епарх, зове се епархијска скупштина. '") Диједеза, реч грчка на латински калуп дотерана значи то исто што и епархија, раауме се под њом све куће у једном пределу де је владика или другчије управо онај крај, над којим је владика. 3 ) Ибершвунг, реч немачка, тако се зове кајиш, или струј се преко рамена пребаци па на којој виси сабља.

Колико ће људи из кога краја на скупштину доћи, то има у тој уредби, али нама није до тога, стало колико ће њих доћи, него какви ће доћи. Епархијска скупштина имаће врло важне послове да свршује, и то треба да имају на уму они, који бирају људе за скупштину. Епархијска^ скупштина имаће да нареди ко ће бити судија свештеницима. Није ли до сада викано: попу нема суда, његова амантија више вреди него на граду најјачи шанчеви, и треба ли то да буде и од еада?аод људи, који ће доћи на, епархијску скупштину зависиће, хоћемо ли коракнути напред или остати, де смо

-'гу-ештг Да се не би могло оно говорити: врана врани очи не копа, у суду свештеничком седеће од сада и људи, који нису свештеници, а да не би ови за старе грехе свештеничке нова суда нравили или за нове грехе пизму терали, ту су свештеници. који ће рећи: будимо правични. та и попови су људи. До сада је била конзисторија г ) све и сва, она се пачала и у зидарске и у школске и у сваке друге послове , што се тичу општина. Сами свештеници били су дакле виша власт над новцем ошнтина, у којима има тек један или два свештеника. Сад ће на њихово место доћи други људи. Од тих људи зависиће, хоће ли се и од сада правити сметње кад се хоће на школу која крајцара више да потроши, и благосиљати само кад се хоће, да дижу висока кубета, златне јабуке, гвоздене порте и т. д. па зато, немојмо се шалити са епархијским скупштииама, бирајмо на скуп штину људе, коју знају де лежи најгрђа рана народна, коју је досадања управа само покривала, ако није мислила лечити је. Школа. која је била до сада паеторче црквино. Њена виша власт неће више носити амантију. Она ће за себе имати свој суд и своју

Ј ) Реч латинска друшгво, место, де н>их више зајадно седе, па ту ауде или друго шта нареЈјују.