Глас народа

34

ПЕТАР I. ВЈ1АДИКА ЦРНОГОРСЕК. II. У последњим годакама владе владичине наступило је неко време, где је добри владика могао мирно да се одмори, јер је био и од спољашњих непријатеља слободан и у земљи миран. Некада је Русија била обећала помоБ Црној Гори али кад се оно подвже и хала и врана на владику и кад га у Русији оцрнише, обустави Русија ту помоћ, и за седамнаест година није се иста издавала. Тек кад се Руси после многих година уверише о привржености Дрногораца и о поштењу владичином, нареди цар руски Никола г. 1829. да се сва заостала Дрној Гори неплаБева помоћ од свих седамнаест година исплати и то један део исте године, а други део на годину. Владица је пливало сад срце у радости. Поред свега тога што је и споља и у земљи миран био, имао је сад јоши средстава — и то више него икада до сада —да може за корист народа и за напредак земље употребити. На једном збору црногорских главара рече у тој својој радости ово: „Не можете веровати, колико сам се обрадовао. Ево има већ десет година од како се богу молим, да ми бог узме живот, само дане гледамјаде и невоље мога народа, — а сада би волео, да ми оће благи бог за десет година продужити, да могу јога које добро за народ учинити и да видим среИан развитак овог горског цвета, око чијег се напретка од младости моје трудим и мучим, па сам у томе оседно, остарио и изнемогао." Но староме владици се не испуни ова жеља, јер није дочекао ни то да други део помоКи, који се на годину исплатити имао, прими. 18. остобра 1830. баш на дан светога Луке била је заказана народна скупштвна на Цетињу, да се нека закрвављена нлемена измире. Владика је већ био ослабио и није излазио из куће. У очи скупштине дођу главари владици и по стародавном црногорском обичају заседну око огња и поведу разговор о народним стварма. И владика Петар седио је у средини главара и поведе разговор о томе, како би се народ сутра најлакше измирити могао, но као што се слабим осећао, рече своме секретару, да напише од његове стране књигу, како он не може ме^у народ доћи, за то нека нослушају главаре, како би све своје зајјевице смирити могли, а за тим примети главарима: „Јазнам да ми не Ее веровати мојој немоћи, већ да ја то из зла срца и опачине чинкм и да не ћу међу њих да изиђем, — а бог ми је сведок". У седам сахата тога вечера предвиди владикавећ и краЈ своме животу и рече сав изнемогао скупљеним главарима: „Ја већ немам рад шта крити, мени се последњи час приближио, и ја ћу овај свет оставити. Ирепоручујем вам слогу јунаци! Ноздравте ми сву браћу Црногорце и реците им, да и ако им се господар преселио, његова је топла и носледњажеља (ша, да му његова шбодаабр&ћаЋфногорвду тар-у

и братској љубави слободу бране и не забораве да су Црногорпи и сдободни јунаци. У мучној и кукавној али слободној земљи преживех и младу нејакост и седу старост, божија је воља да се сада с вама вечно растанем, али не заборавите на моје речи. С богом слободне горе и нечувена вам слава, доктраје света и века. Благодат божија нека је ме^у вама и целим родом српсккм. — Поведите ме у моју одају, да мирно испустим душу."0ве речи изненадиле су и поразиле главаре. Сви му редом приступе, приме од њега благослов и целивају га, а за тим га двојица узму под руке, одведу у одају и спусте на одморницу, на којој владика одмах заспи и не будећи се више. Еако су главари волели владику заплачу се сви од жалости кад дознаше да је преминуо. А шта је радио народ ? Кад сутра дан, на дан скупштине пуче по народу глас, да владике нема више, повикаше: „Нестало је онога, који нам је бранио да се покољемо. Сад да се осветимо један другом, што је који коме дужан". На то скоче главари и гувернадур, и замоле народ да то не чини. Један гдавар повиче: „Враћо Црногорци, умро нам је наш госаодар, но кумим вас богом, немојте се данас клати, да нам се свет не руга." Затим изнесу мртво тело владичино пред манастир и један од главара проговори народу: „Одите браћо Црногорци да се над мртвим нашим господарем закунемо и његов свети аманет и архипастироки благослов , који нам је последњег часа на издисају оставио, исиунимо, а то је да очувамо слогу и братску љубав. Положимо заклетву пред њнм и пред вишњим богом, да уватимо веру од сад до Тјурђева дне." На ове речи положе сви пушке на мртво тело и увате веру, да ће живети до ђУР9 ева дне у миру и братској љубави. За живота свога желио је Петар, да га саране гдегод на јавноме месту украј пута, куда народ пролази, а са овим словенсккм натписом нагробу: „Здје почивајет љубитељ својего рода." Но Црногорци саранише га по стародавноме обичају у цркви цетињскога манастира. Ту је лежао пуне четири године у земљи, кад се једном његовоме синовцу тадашњем владици Петру другом појави покојни владика насну захтевајући да га из гробнице ископају, јер није заслужио, да народ по њему чепа. Овако појављивао се покојни Петар младоме владици више пута на сну. Владика нанослетку саопшти ово главарима и предложи им да откопају гроб. Главари прнстану на понуду владичину и откопају гроб. Кад су сандук са мртвим телом владичиним из гробнице дизати почели, био је тако тежак, да су га једва тешком муком подићи могли. Кад отворише сандук на1)у у њемутело владичино сасвим целокупно и неповре^ено, ^ао да је онога часа издануо. Овај појав изненади главаре и владика пошље проглас на народ, да до|>е на Цетиње и да види новопојављеног свеца. Народ поврви на Деттал и тад чудо еа своулм похоувдаи тосио-