Глас народа

39

ЕАО ШТО ЧЕОТО БИВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. ИопокпНа. (Настављено.)

II. На савијутку главне улице указа се један хингов али мало у чудном товару. На јарцу, што но реч, седео је приш Панта а до њега се укипила вижљава плавуша са радозналим очима, а сва као да је утонула у читаво море кутија и завежљаја. Под теретом свога слушкињског позива а са труцкањахрапаве калдрме, приљубила се плавуша нежно уз приш Панту, који се опет тру^аше да изгледа томе и невешт, ма да је у срцу зебао, да га из гомиле шетача не спази одкуд његова слатка Пела, за коју се бојао, да неће моћ и довољно оценити потребу такога положаја плавуше. У лону од каруца бацио се господар Макса у господску позитиру, ма да су му колена и жуљеви ужасно патили од нове громаде кутија. Уз њега сеђаше лепа нлавојка његова нећака Јелка и мотраше својим „штехером" дугу поворку нвдељни шетача. Док се господар Макса клањао на све стране својиж ио знаницима, седела јеЈелка узањ непомично и зверала је у шарену, разнобојну гомилу, што беше упрла очи у њу. Еад дороше каруца мимо шеталишта, пробудише живу пажњу у свију. Ови се окренуше на ту страну а господин ћира Зуквић прогура се баш према колима и сави се колико је дуг поклоном до црне земље, као бајаги у име поздрава господар Макси. Још несу кола ни зашла за ћошак а већјеишао шапат од уста до уста. Неки су питали: које то ? неки су рекли: лепа је, али је поношљива. Неки су говорили да је налик на оца. Неки су опет замерали њезином штехеру. Неки су налазнли да то одело и понашање не приличи младој девојци. Господин Зуквић се клео да је права бечлинка, „шмехтиг и интересант," за тим да је најлешни плави анЈјелак што га је он икад видео. Цело шеталиште говорило Је о Јелци. Госпођа Стана дочекала је своју нећаку раширеним рукама и није могла довољно да се наљуби давно невифеног детета, што је међутим узрасло лепом удавачом. Толико се занела у радости својој, да је чак и господар Максу изгубила из вида. (Јместила је Јелку у чисту собу и предала јој је све кључеве од орманова у тој соби, а тиме јујевачинила власницом у том делу куће. Мало се збунила шта ће да почне са јелкнном собарицом. То чељаде јој беше сувише госпоцко а да је стрпа у чељадску

собу поред кухиње, а ради ње да накешта за се собу неиђашејој у главу. Једва јој нађе места у собици до Јелке, пошто је она молила да је сместе близо ње. Тога дана беше на вечери Др. Милош и његова мајка и сусед Аркадије са његовом супругом. Господар Макси и госпори Сгани пуна је кућа, јер им је пуно срце. Стари Макса приповеда шаљиве догађаје из путовања јелкиног оца и позива се често на суседа Аркадију, који потвр^ује сва та разна збитија с малим исправцима. Госпо^а Стана упиткује Јелку о бечкоме животу, подсећа је на њезиае несташлуке из детињства. Јелка је обновила познанство са Др. Милошем и његовом мајком, па прича Милошу о променама уБечу, што су изведене по вароши и околици од оно доба, од како је он свршио своје науке. Необичном живошћу описује она како је дивота живети у том великом свету у коме је сваки дан пуно пријатних уживања, па чнсто човек не зна, коме ће да се ода пре, а коме после. Госпо^е слушају чу$ењем њезино ватрено узношење садањих најновијих мода у оделу и кућном животу. Јелка им потанко онисује у каквоме се оделу иде сада у визите, у позориште, на концерте и на променаду. Она знаде и какве су каруце данас у моди, какав се намештај узима у визитске и спаваће одаје, какви се шеширн носе, какве су минђуше и наруквице најмодерније. Са особитом страшћу прича о новој моди кринолине и уздиже јој лепоту изнад звезда. Па тек кад поведе иотањи разговор о баловима н кућним забавама, са њиховим блеском и играма, са новим Фризурама, на пређе на најновије нолке и валцере — онда се не мога већ ни стари Максим да уздржн а да не рекне, да је данашњи свет Јако иокварен. Али му његова лепа нећака не даде за нраво, него изјави, да нигденема у свету тако лепаживотакао што је у Бечу и да је за њу страшан удар, што се мораде одрећи га, јер јој је за срце прирастао. Др. Милош је суморно ћутао за цело време тога живог разговора. Он се у мислима својим вратио у златно доба свога детињства. Пз тога доба прикрадаше му се слике како је с Јелком играо жмурке, шапца па и сватова, где је он био младожења а она млада. Као да му још и сада звони у ушима како је госпођа Стана говорила, да су то двоје деце једно за друго створени. Затим му је излазило пред очи најтеже доба његова живота, 9»ковање његово. где је морао као убоги сиромашак да учи друге, да би могао изучити себе и пружити својој болешљивој мајци малену потпору. Данас је човек. Запливао Ј'е исто тако сиромах у реку живота. Знање и вештина мује снага којом тре-