Глас народа

47

дељно. »горадоше иречекати ако не и сасвим ирестати.Економи се отуд надају повољиом унливу по усеве, јер су исти тако снажни. да ако не буде превеликог мраза, тешко да Ке им овај нахудити. Вода је испрва у Дунаву надолазила али је почела горе опет да онада. Житна радњанијенипрошленедељеоживеланаизвањским пијацама. Енглеске нијаце слабораде.у Француској су остале исте цене, у Холанду су попустиле, у Немачкој је радња мање жива. Напештанскојпијацинеможедасе развије радња, Јер се мало нуди. Млинари су обично куповали али са слабеионуде илаћали су са 5—10 нов. скупље него пређе. Са мраза мислило се да Ее се боље довозити па су се и купци нешто уздржавали Прометнуто је до 80,000 цената. Цене су 3. (15.) Фебруара стојале овако: жито од 86 М. по 7 ф . 45—60 и.. од 85^.7 ф . 30—45 н., 84 и. 6 ф . 90—7 ф . 5 н. 83 И. 7 ф . 15—25 н., 82 т 7 Форинти 5—15 н., 81 и. 6 ф . 90—7 ф . 5 н. Све по цолценти изаготово. Узанс жито за продеЕе пдаЕано је по 7 ф . 10 н. а стало је на 7 ф . 5 н. Узанс за октобар-новембар више је нуђено но штоје куповано, јесењи узанс остао је набФ. 62 у 2 —65 и. У ражи је био слаб промет, ценом од 3 ф . 95—4 ф . 5 н. по 80 @>. Јечма је продато средње робе неколико хиљада меца по 2 ф . 65—90 н. пиварска по 2 ф . 75—3 ф . за рану 2 ф . 50—65 н. 72 М. Зоб је купована за потрошак и радо је илаћана по 1 ф . 70—80 н. по 50 II. прометнутоје до 10,000 меца. За лиФеровање на пролеће плаЕана је бачка по 1 ф . 56 ј / 2 . У новој воби за на јесен закључено је нешто по 1 ф . 59—60 н. За кукуруз је живо распитивано, банатски је био 3 ф . 65—70 н. а пештански по 3 ф . 55—65 н. по цол центи. На лиФеровање за мај—јуни 3 ф . 61 н. Вуне је прометиуто ове недеље до 600 ц. за рачун Немачке. Нродато је наиме 200 ц. бачке једностриге по 85—86 ф. и 400 ц. банатске цигаје по 78 ф. Нз Штајнбрука су с в в њ е живо извожене за Немачку, цена се држи. Цене су: свињама из провинције 27—28 н. сортираним угарскими србијан. 27%—28 Ј Д стаклама 28 2 /а експорт 27—29%—30 н. Дотераноје изгорњеУгарске 5270 к., из Ердеља 1460 к., из Србије 710 к. из Влашке 550 к.. са села 160 к, северном: жељезницом 570 ком. свега дакле 8720 ком. отераио је пак на разне стране 10,790 ком., остало је још на месту 54,530 ком. одкојих .је 18,270 у оборима акцијоног друштва. Меда је ове недеље продато 50 цен. славонског по 18'/ 4 ф . влашког транзито за Галицију са 13% таре по 16—16% «ор., За банатски је искато 20 %—21 Фор. Босански шљива у бурадма отишло је неколико стотина цената по 11 ф . Некмез од шљива пролазио по 13—14 ф . У сировим кожама слаба је радња. Продато је 100 немачкик воловских кожа но 78 М. по центи. 200—300 угарских крављихкожа етаром ценом. Особито се траже телеКе коже. Лој је слабо пролазио по 29—30 ф.

Песма старог Ево мене увек 'вака Од давни давнина, Сачувала ме мишца јака Од јунака за јунака, Од Србина за Србина Од оца за сина. Ја сам био луч слободе Кроз толике таме, Не дај, Србе, не дај, роде. Ни сад рђи на ме!

српског мача. *) Та мноме су српско име И душманском крви Записали јуначине. Твоји претци први. Записади да кроз тмине Још и данас сине. .Та сам био чист уза те Кроз толике таме, Недај, Србе, недај, брате. Ни сад рђи на ме!

Кад је Србин ерцем наго Ја сам му помаго, БранеК' своје свете даре. Дом. слободу и олтаре Кликто ми је: Удри јаче. Нек се унук мој заплаче Кад спомене старе! Вијо сам се од старине Уз делије саме. Не дај, Србе, србски сине, Ни ти рђи на ме ! Само јунак зна да живи. Мушком срцу свет се диви; То ме учи старо доба Ох дивна су делањина!... Пуштај ме на душмапина!.. Умем бити крст вр гроба, Ал не могу гледат' роба -

А јуначка сина. Ја сам чуво твоје славе, Да ти не иотаме. Не дај ни тп, док ти гдаве, Не дај р!ји на ме! Ево мене, мача стара. Камо мишце, камо жара? Ево пропаст прети. Сузом твојом врази с' диче... Ој Србине, о,ј јадниче, ВеЕ ти сабља сама виче: Скочи и ти па се свети Живет' ил умрети! Ја сам био луч слободе Кроз толике таме Не дај, Србе, не дај, роде, Нн сад рђп на ме. јов. ЈовановиЂ.

Изкњиге„Све дојакошше песме Зиај Јована Јовановића I оригиналне. У Н. Саду у народној штаипарнји стоји 80 нов.

ЕАО ШТО ЧЕСТО БИВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. Иоповића. (Настављено.) Сутра дан није могла госпођа Стана већ да дочека своју нећаку да устане. Господар Макса је веб увелико дошао био с пијаце и донео је већ све новости а наиме су му наказивали, какав је утисак учинио Јелкин долазак. Госиођа Стана се прво плашила да јој нећаци није, што зло, али поштоје већ трипут улазила на прстима у њезину собу умирила се, јер је видела, да спава као окупана. Преписала је то умору с пута, јер није хтела у себи да призна да је то бечка навика. Мало јој је чудно било, кад је видла да Јелка нит уме сама да се обуче нит очешља а није могла да се надиви силесији њених хаљина, којима није знала ни употребу. Добра госпора Стана увртила је себи у главу да Јелка истом сада треба да учи оно, што се у школи није могла научити, а то је како се држи кућаи како се најбоље врше сви домаћн послови и већ је унапред уживала како ће у Јелци имати вредну и послушну ученицу. „Јелка Еери моја — пре свега би требало да одемо твом покојном оцу на гроб дасе помолимоБогу и да захвалимо што си здрава и мирно опет приспела на своје огњиште. — Слатка тетице ја немогу да идем тако далеко пешке јер ћу покварити моју нову роза хаљину. — А ти обупи ћерко какву стару хаљину, јер у нас није обичај да се иде на гробље на колима ни зими а камо ли лети. Али госпођа Стана није имала снаге да при овом првом кораку одржи свој ауторитет — били су на гробљу али с колима и Јелка је употребила ту прилику да парадира т својој роза хаљини. —