Глас народа

Пошто је Јелка била и на гробљу и прве недеље у цркви мислила је госпођа Стана дајевеБ довољно одморена од свога пута, па да би веБ могла полако улазити у домаЕи посао, Јер ко зна кад ће јој се срећа јавити а г. Стана је мислила, да је то свети дуг, кога она мора да одужи покојној Јелкиној матери. — Јелка ћери моја, ја сам теби сад уместо твоје покојне матере, а мати ти је била газдарица да би јој требало пара тражити. Отац те је дао да научига све што ти треба за твоје воспитаније, али Бери моја у Бечу је други свет а у нас је други, зато сам рада да ти научиш све гато по нагаем обичају треба да зна добра куБаница, ја Еу ти показати све и сва а даБу ти да водиш целу куБу, па кад ти дође суђени, да после не кажеш да те тетка није упутила као што треба. — Слатка тетка ја сам се у Бечу доста мучила и учила па сам сад рада, што Бу код вас да проживим ко велика девојка. Ја све знам из књиге што ми треба, а што не знам научиБетеме тетканазиму а овога лета хоБу да се упознам с мојим другарицама па да проживим весело и задовољно. А ја се никако неВу удавати. — Е неЕега да синко, кад доБе суђени не нита се хоЕега ли неЕеш ли, него морага. И тако осташе теткини планови до на зиму. Преко лета упознала се Јелка са полак варогаи. При шетњама и мајалесима била је прва особа, сваки се удварач отимао да разговара, да игра с њоме. Господин Кира ЗуквиЕ био је блажен, кад је могао по читаве сате да дивани с њом о бечким красотама. — Та он је био некад као трговачки спомоЕник у Бечу у кондицији — наравно да се издавао да је био практикант код суда, јер се стидео своје прошлости. — Он је курисао Јелпи на живот и на смрт и надао се да је веЕ придобио половину срца њенога — а што је јесен ближе долазила, тојеЗуквиЕ све више наваљивао са својим љубавним изјавама. Др. Милога је ређе долазио у куЕу г. Максе. Изговарао се многим, послом али кадгод је дошао остао је читаве сахате. Јелка га је задиркивала што јеувек тако озбиљан и суморан, а Милош је иза свакога разговора бивао све то озбиљнији, све то суморнији. У души је својој осеЕао да га нека неодољива сила вуче младој девојци али му је хладанразум говорио, да се пути њиховог живота прекрштаЈу и разлазе. Јелка је гинула за насладама и уживањима света, њојзи је спољни блесак и сјајност у великом и отменом свету била среЕа живота а Милош је од природе своје научен да се одриче, да прегорева, акао лекар знао је шта вреди тај сјај и блесак пајетражио узор живота на противној страни. (НаставиЕе се.)

Р А 3 Н 0. „Грба Лаза." У Пешти је умро 31 јануара чувени карташ Дазар УрошевиК названи Грба Лаза кога је познавала готово сва Европа особито Србија, Румунска, Угарска и немачка купатила. Лаза ј е родом земунад, трговачки син. За оца му веде да је године 1839-42 из ерарски магацина додавао оруже у Србију те је био још са некима оФицирима осућен да робује у Варадину а имаае му је узаптила држава. Кад је Лаза тако преко ноК изгубио очево имаве, крпарио је ко сирома човек са сто послова по долњем свету, тргу.јуКи напослетку житом и свињама. После се ода на картање и био је у томе тако страстан, да је и сам говорио, да би му то била смрткад би се оставио кеца. Ажо је слободно упоредити га са осталим јунацима — а он је био јунак свога доба — то је. као штоје Епаминонда пад као Мантинеје, Обилић погинуо на Косову и Лаза пао на кецу у гостионици код „Палатина" уПешти. Он је са картања био час богат иребогат. час пак убоги сиромах. Картао се ноВу и веле даје знао „све библије" у прсте. Иначе је био добар нишанџија, и ваљан Србин и душеван човек. Кад год је могао помагао је сиротињи, много је чинио и црквамакупујуКи им звона, одежде и чираке. У својој тестаментп сетио се родбине, сиротиње и нашпх народних завода. Веле да је неколико пута мењао тестаменат према имању своме. Акојеумро у добитку, биће добро за све његове опоруке. Један његов пријатељ причао нам је, даје покојник у посљедне време врло марљиво диктовао стотине табака његовог „жити.ја" и да је у томе описао и изнео на видик многе карташке шеретлутсе а он као стручњак знао их је на хиљаде. Ту књигу своју оглашивао је у новинама а писао ју је тога ради, да одврати своју браКу Србе да непоКу за „кецољубијем". јер од карте и ииата нема горег заната. Пештанске новине јављају да га једо гроба отпратила „међупародпа дружина" у кок>.ј је било н Срба и МаВара и Немаца и Француза. Са доброг срца и родољубивнх тежња његових, бацимо у заборав његову несретну страст и реци мо му: Бог да га прости! 0 Д Ј Е Д Ћ. * Због неког сукоба између београдске полиције иаустријског Финанца забранила је угарска влада путничким лађама да и даље пристају у Београду. * Министар Тиса поднео ,је иредлог на угарском сабору да се гради жељезница Земуп-Пешта-Беч што КеиКи преко Новог Сада и жељезница Земун-Митровица-Градишка-Огулин и ОсекГрадишка. * У Кикинду је дошао краљевски комесар барои Мајтењија веле да на лицу места извидн ствар о „ибортандеким земљама" али се одмах други дан вратио опет у Пешту а отуд у Н. Сад. * Администратор владика ГруиЋ повратио је опет маипривремено, ирофесора СавковиКа и ОбркнежевпКа у своја права као нроФесоре Новосадске гимназије. * Из Београда пишу да пије истина даје прва српскабанка обуставила своја плаКања. * За Жупана Кушевића веле да је дао оставку и да Ке на његово место доКи Александар ПарчетиК. * У Шпанској је краљ Амадео захвалио се на престоду и оставиоје земљу а шпанска скупштина нрогласила јерепублику. Кад је та скупштина бирала нову земаљску владуизабран је и нашем свету са својих дивних беседа познати слободњак Емилио Кастелар једногласно за министра спољашиих послова. Земља је мирна. * Угарски сабор дозволио је мађарском народном позоришту у Пешти 59,000 форинти припомоКн из земаљских новаца. По томе би требало да добије саразмерну земаљску припомоК и српско и ромаиско позориште.

ВЛАСНИК „ЗАДРУГА ЗА ОРПСКУ НАРОДНУ ШТАМЛАРИЈУ". — УРВДНИК: СТЕВАН В. ПОПОВИЕ.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1878.