Глас народа

шс

ЛРОДА

ЈШСТ ЗА 1АР0ДНЕ СТБАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУЕУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годшу 3 Фор„ на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 Фор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а претпдата и огласи админнстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огдаси наплаћују се од ретва оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ I

У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ18. ФЕБРУАРА 1813,

ГОДИНА III.

ТТАТТТА НОВА ШКОЛСКА УРЕДБА. I. Сваки аоји је у црквено - школској општини било скуиштинар било одборник знаде, да је српски сабор од 186 4 / 5 састарао се те донео уредбе на наше народне школе и да је Љегово Величанство наш краљ и велики војвода срнски својим рескриптом од 10-ог авг. 1868 те уредбе потврдио. Те су уредбе све досад важиле за наше школе, али одјако неће више важити, јер је наш последњи сабор удесио нову, потпунију „уредбу за српске народне школе" адржавна власт која по земаљском закону потвр^ује таке уредбе, потврдилајетууредбуи народно-школскисавет као највећа српска школска власт, разаслалајетунову уредбу свима српским црквено-шаолским општинама, да је знају и да се по њој владају. Елем сад имамо нову школску уредбу и добро Ее бити да је мало разгледамо, да се знамо управљати. У тој новој уредби има четир главна дела. У првом се делу говори какве су народне школе, која су деца дужна да иду у школу, колико да идуушколу, шта се учи у тим школама и како се учи, ко је дужан да издржава те школе и како и одкуда. За наше општине најважнији јеовај првидеокојк говори о учитељу и учитељиции четврти део, који говорикако општина треба да пази и надгледа своје школе. Кога је год бог благословио од срца породом било мушким било девојачким, тај је дужан не самода га одхрањује, него је дужан зарад своје радости и детиље среће и напретка да га шиље у школу, нанауку, да се научи свему што му треба у животу и раду, да не остане слеп код очију и данепроклиње час кад се родио да чами у глупостии сиротињи. Дакле кад је дете одрасло а навршило је 6 година, онда је родитељ дужан да га преда у школу, где ће се учити шест година дана док не наврши својих 12 година живота. То је тако закон по целом паметном свету па тако је и у нас, да свако дете мора да иде у основну народну школу од 6 до 12 година.

Да буде честит и поштен човек, учиЕе се детеу тој школи по нашем хришћанском закону вери својој православној, а кад већ научи читати и писати упозна ће га учитељ каква је сладост и лепота у нагаем лепом, матерњем српском језику да га дете увек говори и да се никад ие стиди свога језика. Учећи земљопис познаће дете своје место, познаће дете своју жупанију, своју домовину, научиће и друге земље и градове, једном речи упознаће овуземљуна којој човек живи, ради и господари. А да, сазна шта је свет до јако лепога и племенитога урадио, а понајпре да Српче зна, одкуда је поникло и како су му предци и стари његови живели, радили, бој били, ! славу текли, и за своју слободу и напредак крв пролиј вали сазнаће то из српске историје и из исто! рије ове наше домовине у којој живитоликонашег народа. — Мучна и штетна је то ствар кад човеку свом послу и занимању незна рачуна и есапа, па нит зна да што промери нит да процени, него се ослања на туђу памет, па тако ретко да про^е без штете, зато се и уче деца у школи рачуну и пером и главом. Ми живимо данас у добу. где је свако пред законом земље своје једнак, где има једнако право и једнаку дужност. Да би сваки знао право своје уживати и бранити а дужност своју чинити, учиће се у српској школи и то, која су нам права и дужности наше као грађана у овој земљи. Еад човек погледи данашњи свет по његовој снази и памети, увериће се да се човек толико подигао и осилио не само што је знао да влада собом, него што је умео да овлада целом природом около себе. Алито свенијемогло даучини, док није сазнао и познао ту природу. Што су стари сазнали и дознали то не треба да гине на мла9има, те тако ће се и деца наша учити, дапознаду нијкорисније животиње што су овамо код нас , биљ е и растиње, штојеназемљи, камење иископнине што је и на земљи, и у земљи, а све ће то учити из природописа. Давно је реченодаум царује, да памет влада не само својом снагом него сваком снагом, коју сазна и употреби. У природи јемнога снага, коју је човек упрегао у евоју службу, а какоју је упо-