Глас народа

да бе својим знањем и вештииом одолети свакој борби у животу, она се узда само на своје богатство. Шта би му вредило да победи у тој борби? Из тих мисли трже га долазак госпође Стане. Кад је Милош то вече отишао из ПејиЕеве куБе био је собом на чисто. Слика што му се пробудила у души, затрептила је још тедном свим својим сјајом, па се после изгубила у даљини. Уз тужан помишљај на своју мајку. прикрио му се тужан помишљај и на Јелку. Чиљагае му се да је данас стекао још једну милу покојницу, још један мио — али тужан епомен. А Јелка? Она је шила своју нову хаљину, чудила се како може др. Милош, који је тек видео велика света и красоте његове, да говори о среЕи и задовољству у овим малим Бумезима. где човек при помислу на лепши свет умире од дуга времена. Сатих мисли пре!>е те запита тетку докле има још до балске сезоне у В. и поче већ да смишља тоалете за све балове И игранке. (НаставиКе се.) 0 Д Ј Е Ц И. * Угарсни сабор ставио је влади 200,000 Фортгттти на расположеље као тајни дисиозидиони фонд. О ко тога је било жестоког разговора у сабору, један маћар др. Патрубан се излано. да радо даде те новце влади, јер зна да ће она тиме утврђивати мађарску народност а сузбијатидругенародности на које су му српски и романски носланиди опоро одговориди, паиме је честити бечкеречки иослапик А. ТриФунац говорио зато, да се не дају тп повци влади, јер се из тих новаца поткупљују листовп да грде поштепе људе к ране којекакви лажни петЕазивачи и опадачи. Министар Слави је рекао: дасе тај новац неупотребљује против народпости, јер твру њима нема непријатеља круни и земљи. али се употребљује против радн.е појединих људи, који деру на страну. * Угарсни сабор подигао је плату (цпни.тпсту) Његов.Велич. краља нашег која је досада бпла пет 'милиона шест сто педесет хиљада, још за милиоп Форинтн ради тога, што је од 1870те године амо све поскупило. За то повишење је гласало 229 посланика а против повишења вих 44. * у Беодраду Ће излазити од1-вог марта новпплитички лист „Б р а н и к" ког ТТе уређинати чувени српски књижевник С т еванКаћанскп а стално Ке као сарадник му помагати Др. Милан ђ о р Т) е п и ћ. Лист Ке битн слободњачкии сасвим независан, иодбијаЕе свакинападај на српско-хрватску народност. Излази трипут недељно истајачетри Форинта начетврт године. — Бадамосе да Ее га уз но.једане родољубе држати н свака наша читаоница. * У Јамини умрво је парох Јован ЈевриЕ, којп је био примеран и родољубив српски свештеник. когаје обожавалањегова општина а љубила и поштовала сва околина без разлике вере и народности. Вечан му спомен у народу! * У бечком царев. веЂу неЕе Пољаци, да учествују у расправи око новог изборног закона, који би Немцима осигурао веЕину над Словенима и за вечита времена учврстио њихово господарство над Чесима, Пољацима, Словенцима и Србима у Далмацији. Чеси су поднели цару молбеницу са 250,000 потписа против тог новог немачког насиља. * Енглези зазиру од Русиј е у Азији, јер је она својим освајањем заишла им тамо и за леЕа, па намерава, да отпева њиховом господству у Инђији. ВЛАСНИК „ЗА.ДРУГА ЗА СРПСЕУ НАРОДНУ ШТ.

* И мађарски листови устају против нове мнтрополије у Буковинп и пишу, да је Беч хтео тиме, да изигра нраво Угарске односно Хрватске на спојење с Далмацијом. * Администратор г. владика ГрујиЂ, као што се вели, протестовао је код цариградског селенског патријарха ради подизања буковинске нитрополије, јер је тиме окрњено право српске патријаршије. * Пештанске новине пишу, да је адмннистратор г. владика ГрујиЕ у неком спору са краљ. комесаром бар. Мајтењијемради тога, што му исти не да даљске рачуне и веде дапрети, даЕе напустити Кардовце и вратити се натраг у Пакрац. * Учено друштво у Београду изабрало је на евојој овогодишњој главној скупштини нашег честитог и родољубивог владику Ст ојковиКа за свога почасног члана. Ни једап овострани српски владика није дошао још до те части, да буде почастан члан томе друштву. * На угарском сабору у Пешти расправља се сада прорачун на трошкове око просвете. Чујемо да Ее том приликомговорити и српски посланици. * За деакову странку пишу листови, да се из дана у дан све веЕма распада, јер јој њени чинови поткопавају оноштосидни подигли. * Румунска даје румунској цркви нгимназијиу кронштагу 15,000 Франака годишње потпоморе. Угарски сабор је одрекао твј гимназији као и новосадској државну потпору те је сад потпомаже румунска држава.

НАША ПОШГА. Г. Ст. 5 ур 5- Бр. Паланка. Уписади смо васзапредпдатнике, али за Србију етаје наш лист 1 Фор. за т р и меееца. Г. А. Рож. у Ковину. Вама се дист уредно шаље. Упитајте на вашој пошти. Г. С. Бол. у Митровици. Ваш лист аде одавде уредио. Г У. М. П е т р о в о с е л о. До сад су вам веЕ стиглм листови. КМЖЕВНА ВЕСТ. ПОЗИВ НА НРЕДПЛАТ.Г НА 1ГЊИТУ ВЕРОИСПОВЕСТ СУВРЕМЕНОГ ПРИРОДМКА. Књига, коју нудимо нашем читалачком свету, тек што ј е изишла на немачком језику у Бердину. У аој се укратко казује оно, што је свакоме човеку нужно да зна; нешто налик читуљи. рекли бисмо, у којој ее кратко а јасно износе резултати данашње праве науке. Скромни ппсац скупљајуЕи у малене ставке све што је данашњој науци важпо за свакога да зна, потрудио се, да сваки свој став поткрепи речима оних људи, који се данас, са правом, сматрају за прваке у науци. Тижо је доскочио злу, да се ништа неприми на веру. и да о свачему сваки, хтео не хтео, и сам размисли, пре но што Ее. што бидо усвојпти. А од колике је и каве је то важности остављамо свакоме да сам пресуди. Алп још нешто. Књига је ова преведена и штампа се у цељи, да чистим приходом, ако габудеповрхтрошкова, притечемо у помоЕ некојбраКи, којасе и гладнаи жедна, учеудалекоме свету. Ко год да више од трпдееет новчиКа, бдагодариКе му се особито, када се рачун јавно о целом добиту изнесе. Књига је ушла у штампу, Свакога поштепога брата, модимо, да се побрине околриприкупљава претплатника, новци и имена претплатника нека се шиљу задружној народној штампарији у Новоме Саду. која одговара за новац и за тачно разапшљање књиге. Преводиоци.

— УРЕДНИК: СТВВАН В- ПОПОВИћ.

Српска вародна задружна штампарија у Новоие Саду 1873