Глас народа

изложили веЕ и своје иазоре о новим усевима, како Ее жито сеочити , маст појеФтинити. Неки су се тужили, како су се путови испроваљивали. Најновије банкротство Н, Н. претрешено је до ижице. Замерано је и неком млађем трговцу, што се јуче пратио циганском бандом. То не води добру. Неки се боје да и данас не направи какво чудо. Већ су се појавили и гласови, да се богати ујак — стари житар — одрекао те лупаче. И тако је то ишло у недокрај, док неки превладан дубљим погледом у чашу, није скромно спустио главу на груди и одао се у наруче НорФеја. Други кад приметише да има дремовне брабе, — а госпође још не мисле да се иде куБи — ударише у громовито не баш најумилније „многаја лета," окупише по неког што стоји обично у певници да отпева оно своје: „Ох како то име слатко" или „ох љубави паклена." По где који се усудио да бар ради опомене започне оно: „Хајдемо куБи, зора је" док га опет други није утишао са дражеЕим: „Дрште чаше сви у руци" или утешителним: „А, а, а брате комшија." Ето тако се забављао на Б—ом српском балу онај дугачки стол, око кога су засели све сами Б—ки „господари." Није ни чудо за бахово време није ни МОГЛО бити иначе. (Наставиће се.) Р А 3 Н 0. Чини добро не кај се. У новинама „Драви" чжтамо да је пре неки дан сотински католитаи нарох ишао из Вуковара куНи. На путу паиТје на неког улана где пијан лежи на путу а уз вега писма у торби. Сажа.ти се, днгне ордопанца на кола, одвезе га својој куГш у Сотин, метне га у шталу да се испава а торбу с писмима узме собом у собу. Око поноВи пробуди се улани зачуди се где је, кад му слуга попов рече да је у сстинској плебанији, навади оп да иде и нође да иште у пароха своју торбу. Кад на стаклена врата, има шта и да види! У соби гори свеНа а пароха пригњечили њих тројица у маскама, па шпту новце. Еад улан то опази нотегне карабином и пиштољемте убпје двојицу на месту, а треЕи полети на врата, опали пиштољ ал не погоди улана, него га улан дочепа сабљом по ребарке. У убијепима, веле, да су познали натароша и кнеза а рањени веле, да је касир — по некима пак опет излази, да је то био натарош н два четпика. Ма.јде ако је то тако, улан Ее мало у бувару што се опио и на путу заспао, али му за јуначко дело колајна не ®али! А већ п сотински парох знаће му захвалити — ако је т. ј. цела та приповетка пстина. што ми ле јамчимо. Друштво за нескидање шешира. У Ерагу има друштво а у љему 600 чланова који не скидају нпкоме капу или шешир, не што би били пеучтиви, него што се капа и шешир највише рга и квари тим честим скидањем а идосадно је. Члановидруштва имају неку малу белегу на пантљици од шешира да их кад кога поздраве а на скину шешпр, свако позна, да то чине из начела. Председнику тога друштва нису шеширџије честитали нову годину. Ужасни наковањ. У руским рудокопима у Перму саливен је овпх дана за радионицу бродовског арсенала у Кронштату. један гвоздени наковањ 14, 800 цената тежак. Раденици којису јтп.тпт издржали су пуних 36 сахата без одмене у грдној јари око топеКе се масе.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. У Београду је постављен за министра црквених дела и просвете г. Еоста ЈовановиК који је од пређе био про®есор полит. економије на великој школи, а за тим неких десетак године у нинистарству полиције. Ако икоја земља то би Србија требала да стави на чело својој просвети човека стручна, који разуме нросветне ствари из темеља те би могао порадити око темељнтог преустројства тамошњих просветних одношаја. Нови министар Ке за тај посао имати можда само добре воље а то је за тај огромни посао врло мало. У Србији је умро ужичкн владика Ј а н и К иј е —познати одушевљени родољуб коме раса шгје сметала да останеправа Србенда. Чннио је за живота много добра, потпомаогао је књижевност, изучавао је силне Јаке, био је нотпора сиротиње. Није давао раскошне части и кад је о свом креном имену дочекивао госте сам би повео коло те се не бн сабљажњавао каопо нвки јшжни сввт&ц да мгрл у кодгу и да и д& удз,рзЈ у гуслв. Гости би му таком приликом пили сви редом из једне чаше. Био је уз то човек у истину побожан и врло моралан, што је данас реткост у владика. Имање своје оставио јенадобротворне цели. Таком честитом владици: Лака црна земља! „Застава и ,.Народ" пшпу да администратор патријаршије г. владика ГрујиК и администратор бачке дијецезе г. архимандрит АнђелиК држекодкраљ.комесара барона Мај тењија конФеренције о начпну како да се сазове идуКи сабор. Даље се гдвори да се смера нека нова Форма деклараторијалног сабора, избор да буде неким чудесним начином т. ј. да се метне под купус као закон важеКи и од државе потврђенп саборски изборни ред. Земунски „Гренцботе" јавља да Ке краљ. комесар баронМајтењи битн скоро одазван са свога места а даКе на његово место доЕи неки дворски саветник Хубер, за кога веде да зиа српски, да је родом нз Н. Сада и роТјак новосадском вар. жупану Флату. У бечком рајхсрату из кога су иступили и сами Еољаци гласали су са Немцима у атар и даљег немачког господарења и далматински посланици, закојеихузрујалојавномнење на шиховом огњишту, крсти именима одрода и издајица! Министар ТреФор рекао је на сабору да Ке скорим доЕи доле да сам проучп школске одношаје у бившој банатској а бачкој граници. Исти је министар управио један расппс на наше црквепе-шкодске власти у ком вели да је то лаж кад се говори да држа.ва хоКе силомкомуналнешкоде, државије,вели свеједно какве Ке школе бити, она иде само за тим да буду добре школе!

НАША ПОШТА. Г. Тј. Д. у Београду. Лист неможемослатибезпредпдате. Г. Ј. М. у Оравицп. Вама смо послали све листове. Потражите их на вашој пошти. Др. Т. И. у Плашком. Примили смо 51 Фор. за 27 предпдатника из ваше окодине. Усрдна хвала за ваше заузимање.

ИСТСРАВАК. Чланак у прошлом броју „Чокот" писан је јужним наречијем, али се непажњом слагача и коректора потврадоше у њему знатне погрешке против тога наречија, што молимо да ! се не упише у грех писцу г. Јовану ЖивановиКу. I Уредник.

власник „задруга за орпоку народну штамнарију". — 5тедник : Стсван В. Ноповић. Српска народна задружна штаипарија у Новоме Саду 1873