Глас народа

ГДАСНАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табажу. — Цена му је на годину 3 «ор., на осам месеци 2 «ор., на четир меседа 1 фор. аустр. вредн. — Дозшси се пшљу уредништву а иретплата и огдаси админи страдији „Гдаса иарода" у Нови Сад. Огласи наплаЕују се од ретка оваких сдова 5 нов. и 30 новчића за жиг сважи нут.

БРОЈ 9. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 4. МАРТА 1813. ГОДИНА III.

ТТАТТТА НОВА ШЕОЈГСЕЛ УРЕДБА. III. Други део школске уредбе говори о учитељу и учитељици на српској пародној школи. Ео може бити учитељ и учитељица у српској народној школи? Само онај Србин и Српквња православне вере, који је ишао у српску народну учитељску школу, било у Сомбору, било у Иакрацу или Горњем Карловцу, па је с добрим успехом положно учитељски испит, а уз то још ако је доброг владања. У случају да се не нађе овакав учитељ и учитељица онда се могу узети и они што нису редовно свршили учитељску школу, само ако су положили учитељски испит. Искуство је доказало да кад се човекдужене бави једним послом бива да већ није тако вешт тому послу, за то је и ова уредба наредила да сваки онај учитељ и учитељица који остану 5 година без службе, дужни су поново полагати практични учитељски испит. По овој уредби има две врсте учитељица. Имаде учитељица које су с-вршиле учитељске школе па могу да предају сву науку у школи као и учитељ и то не само у женској школи, него и у млаТшм разредима мушке школе, где су мала деца, која Бе уучитељици гледати више матер своју. За тим има учитељица тако званих женских радова, те учитељнце не морају полагатнучитељскииспиталиморају имати сведоџбе о својој вештини у тим радовима. Као што се ова уредба постарала да се школа даде у руке вештим и за то способним лицама, тако се морала обазрети и на велики број оних учитеља који су сада доиста у служби а нису тако способни као што наре^ује овауредба. Таких је учитеља много особито по бившој војеној граници, то су тако звани Чобићеви и ДимиЕеви препаранди. Ти учитељи остају за сада на својим местима али самоподтим условом да положе учитељски испит најдаље за две године дана, а то концем год. 1874. иначе се могу из службе отпустити.

Црквено-школска општина има право да бира себи учитеља. Па како врши она то своје право по овој уредби ? Чим се које учитељско место упразни, дужан је местни јпколски одбор то одмах званично да јави своме епарх. школ. одбору. За тим има местни школски одбор путем српских новина да распише стечај са роком од најмање шест недеља дана а у том стечају мора да означи све приходе и дужности тог упражњеног учитељског места. Пошто истече рок стечају, ноднеће местни школски одбор молбенице свијупросилаца са својим мњењем црквено-шкодској скупштини општине ради избора. Скупштина која ће предузети тај избор мора бити по опгатинској уредби што је у решкрипту редовно заказана, у њојзи треба да је присутан онај број чланова, који треба да се може донети правоваљан закључак. У записнику који се води у тој скупштини треба да је јасно обележен број скупштинара, број и имена потражитеља за учитељско место и начин како су скупштинари, гласали и колико је који од потражитеља добио гласова. Кад се избор лепо умиру и реду заврши, онда ће председник и перовођаопштине сво]еручно потписати записник и удариће на њега општински печат. За изабраног учитеља узима се онај који је изабран веЕином гласова. Тај избор подноси се после епархијском школ. одбору на потврђење а одбор може само онда уредан избор одбацити, ако изабрани нема школском уредбом прописане способности. Кад већ епархијски школ. одбор одбаци који општински избор и поручи да учини нов избор онда ваља општина то да учини или иначе ако то општина не учини за 3 месеца дана, епарх. Ее одбор сам наименовати учитеља. Изабрани учитељ је на свом звању сталан и добиВе путем своЈе општине од нар. школског савета у Карловцима свој декрет. Да учитељ остане за навек на своме месту, то стоји сад до његовог труда и до његовог доброгвладања, јер