Глас народа

он се може са своје службе днћи ако је немарљив у вршеву своје дужности, ако је хрђавог и неморалног владава, ако учини иначе какав кривичан преступ, а о томе суди на тужбу општине епархијски школски одбор и кад наре да је крив он Пе га отпустити, али само кад то одобри народно -школски савет као главна ШЕОлска власт. Даље наре$ује уредба да општина не може учитељу отказати службу по својојзи вољи, него мора своју ту жбу поднети епарх. школ. одбору који ће ако је тужба основана повести истрагу те помоћника или привременог учитеља отпустити сам а сталног само са одобрењем школског савета. Овај други део уредбе доноси и одредбу учитељске плате. Плату ^читељску одређује месни школски одбор по местним околностима са одобрењем епархијског школског одбора. Ако у иком делу ту се уредба ослања на с в е с т нашнх општина. Сви желимо да нам школе буду напредне, јер знамо да нам од њих зависи у овим крајевима напредак и живот народа. Било ]е времена кад смо се надали да ћемо себи осигурати живот и напредак јуначким мишидама, јунаштвом иашим и користише се други а ми почесмо да опадамо и пропадамо; било је времена кад смо се уздали да ће нас спасти не толико вера наша, колико они који су у нас апостоли наше вере, претставници наше цркве — патријарси, владике, калу$ери и попови, али се показа да се наши митрополити и владике више стараше за своје господство и за своју корист, да се калурери бринуше више за своје благоутробије, да попови под управом таких владика и стегом таких калуђера не могоше да учине по напредак народа онолико, колико требаше да учине. Данас очекујемо спас наш од самих себе, од р а звитка просветеу нашем народу. Није могуће да се наш народ кад се у маси својој просвети не ће пренути те увидети зло што га таре и сатире. Просвећено Српство увидеће у ком времену живи, кад просветом дође до свести да бистрим оком погледа какав је у данашњем веку његов живот, сам ће од себе да почне да лечи своје зло. Окануће се многих лудих и раскошних обичаја што га убијају материјално, неговаће боље своје здравље те ће предупредити своје изумирање, а одаваће се таком послу и занимању, који ће му умножити његову материјалну снагу. За све то порадиће најбоље и најсигурније доб р а народна школа, а рекосмо да добра школа не спада с неба, него постаје из ревносне бриге исвесног заузимања честите општине. Школе нисусамо зданијаи опремау њима — школаје у првој линији у ч и т е љ који наставља васпитава децу народа, Где је д о б а р учитељ тамо је и д о б р а

школа. Чеетита и ваљана учитеља не ће добитиона општана која му одреди мању плату него што је одредила свом добошару, кравару, свињару или теочару, јер честит учитељ не ће да иде у таку општину, где зна да ће му његова родољубива снага и радња клонути и малаксати ради бриге од чега ће са својом Фамилијом да живи. Где је учитељ д о б р о плаћен уз то уважен и поштован, тамо боље и пријања за својим племенитим послом. Да је у нас више сгвора а маље говора, да је више снаге љубави и одушевљења народној просвети то не би било данас у нас општине, где би учнтељ имао мање од 700,800 а>ор. плате. Многасеоиштина изговара данемаимањаниФондаодкудаби нлаћала своје учитеље. Гецимо да нема. Ал кад је требало златити куле, кад је требало правити прескупе рипиде и барјаке, кад је требало утрошити хиљаде хиљада на мртва темпла — е онда Је било новаца! Али питам јавасчестити оиштннари јесте ли видела и опазили у многим меетима, где десетак чивутоких Фамилија доведу децисвојојучитељапа га тих десет Фамилија из свог џепа издржавају те је добро плаћен и ради у атар просвете њихове деце. Ал онакоимсе ивиди њихов напредак, те још за мало па ће они битипрви људи у нашој земљи. Није да не можемо, него нећемо добро даплаћамо своје учитеље, јер смо још утучени у главу, па не увирамо од колике нам је користи ваљан учитељ у нашој средини. И ова уредба није за сада могла да нареди већу плату, него је само ограничила се да помогне оним учитељима што су данас тако рећи просјаци, оним учитељима који имају таман толико да умиру од глади. И тако је уредба наредила да сваки учитељ не сме имати осим стана, огрева и баште од најмање г и јутра мање плате од 300 Фор. 0 издавању учитељске плате, говорићемо у идућем чланку. —

УСТАВ Ж УСТАНОВЕ У УГАРСКОЈ.*) I. Људи живе у друштву јер их на то упућује сам живот и његове потребе. Детету требају родитељи да га негују, отхрањују и васпитају, јер оно не може све то да чини само из своје снаге, а без родитељске помоћи би са своје слабости угинуло и пропало. Али и одрастан човек треба друге људе. Дрво се на дрво наслања а човек на човека. Човек може много али не можесве својом снагом ипамећу. Кадби морао човек самдаоре, дасеје, дажање, да готови себихрану, одело, стан и орура не би дошао далеко или би живео као

*) Ови чланци удешени су да свако позна из њих своја гра^анскаправа и дужности намењени учитељима да се њима послуже при предавању тога предмета у својој школи.