Глас народа

67

роб својих потреба. Без друштва нема нн јунаштва, човек налази само у друштву с другим људма радости и весеља, тек уз браћу буде се у срцу вегову лепшн и племенитији осећаји. Вратства, љубави, верности и оданости може бити само у животу с другим људима,у друштвеном животу. Да јечовекупуЕен да само својом снагом и памећу сазнаје, изучава и премерава свет и позив свој у свету — један човек не би то никад ни сазнао ни изучио, јер као што су благословене многе ручице, тако је и за сваки посао потребно удружење многих људи. Тај друштвени живот наш основан је на породици— отац матиињихов пород и својта — а много породица чине једно кесто, село, варошицу, велику варош. На земљи нашој живе милиони људи. Ако пођемо од свога роднога места ма којим правцем наиВемо опет на села и градове у којима живе људи. Али ови људи нису сви једнаки, неки говоре једним а неки опет другим језиком, не одевају се једнако, разне су им жеље и тежње. Кад пођемо подаље од свога роднога места наиЕиђемо на људе, који се разликују од нас својим говором, начином свога живота и свога мишљења. познабемо на мах да то нису оно што смо ми да су то туђи људи, да нису наша својта и родбина. Оно друштво људи, ону задругу у којој поједини задругари тако приањају једанза другога дасу другиљуди на према њих туђи људи, ту задругузовемомиакоје велика племеном, народом, а ону земљу тто држи тај народ у своју баштину зовемо земљом и државом а народ који живи у тој држави зове }е и отаџбином и домовином. Синови једнога народа живе од дуже времена у тешњој свези, родом су из једне крви и колена, имају једне и исте обичаје, једне особине, говоре једним и истим језиком, имају заједничку прошлост и садањост. Заједно су проливали евоју крв за оно што им је било драго и свето, помагали су једно другом да извојују себи добар и сретан живот и опстанак. БудуИност њихова зависи од њихове слоге и љубави јер слогом растуивелике ствари а неслога све поквари. Зато је потребно да се синови једнога народа сматрају као једна својта, као браћа и родови, да стоје један за другог, сви за једнога а један за све. Ако се изме^у себе раздиру неслогом и сваком кавгом онда је то на штету свима. Поштуј у брату брата јер ћеш у туђину господара, јер слога држи земље и градове. Многи је народ већ пао и пропао те му се незна ни трага ни колена са неслоге и раздора својих синова. Отуд и пише Србу на грбу: само слога Србина спасава. У Угарској држави живе разни народи, ту тиима Срба, Хрвата, Словака, Рушњака, Романа, ЧивутаНемаца и Мађара. Сви ти народи стоје уједнојдржави — у Угарској, то им је свима Угарска њихова општа и заједничка домовина. Мађари сусе пре хиљаду година доселили у ову земљу и затекли су ту разне

словенске народе те су с њима заједно подигли и основали ову државу, с њима заједно су је бранили од свакога нападаја и у слози с разним народима у држави предњачећи у земаљским пословима одржали су је до данас. Од слоге и љубави свију народа у Угарској зависи благо и срећа и опстанак угарске државе. Без слоге, љубави и узајамног поштовања нема среће никоме у овој земљи. Сви су народи меЈусобом браћа а брат је мио које вере био. Сабратским споразумом и сложним радом цветаће земља у којој живимо. Где је год више људи на окупу ваљада има неко ко ће да се стара да одржава ред, Јер ред је душа свакоме раду, ваља да је збринуто да је сваки сигуран главом и имањем. Кућни старешина одржава у кући мир и поредак. Општински или мештански старешина одржава у месту, у општини мир и ред, бринеседаједан другога не узнемирујемо у послу и занимању, стара се са осталим општинарима да се добро рукује опште и заједничко имање, да се дижу школе и болнице, да се помаже убогоме и невољноме, да се граде добри путови и прелази. У већој задрузи но што је општина стара се око тога жупан, поджупан, управни судци и заклетници и т. д. По томе ваља да има и у држави некавлает или неко старешинство, што ће да се стара да унапређује опште и заједничке цели свију што су у држави. Власт која врши те послове зове се земаљска или државна власт. Државна власт стоји над свима у држави, она руководи све државне послове, она наређује шта да се у то име ради, над њом друге земаљске власти, којабиуправљала државним пословима било удржави, било ван ње. Ово је тако у свакој држави која је своја којанезависи од другога, да је инако била би држава зависна и потчињена. У раду државне власти разликујемо две важне врсте тога рада а то је власт што ствара, даје законе и што изводи или врши законе. Под законом разумемо у опште онаку уредбу која веже свакога удржави, одређујући шта се смеишта се не сме чинити. Они државни закони што су установили које су права а коЈе дужности грађана у држави, што су одредили државне послове и начин како се и установе којима се врше ти послови у држави зову се и основни државни закони или једном речи државни устав. Она власт којој је то посао да ствара, да доноси, да даје законе зове се законодавна власт. Али закон сам по себи не би обезбедио ред исигурност у држави. На пр. закон нареди да сва деца од 6 — 12 год. иду у основну и деца од 12 — 15 година да иду у повторну школу али ако немакога, који ће пазити, родитеље опомињати а по потреби и принудити да одговоре наредби овога закона, онда ће