Глас народа

68

многи да ее чине и невешти овоме закону. Тако то бвва и у другим стварима. Треба дакде да има нека власт која ће пазити наређивати, да сваки ради по поетојећем закону и која ће ако ко повреди закон, упутити га на рзд а кад не послуша и казнити га. То је извршна или управна власт. Пзвршна власт може по потреби да издаје на основу закона своје наредбе у којима Ее казивати како треба да се изведу, изврше земаљски закони. Те на закону основане наредбе извршне власти ваља извршивати као и сам закон. Не врши се у свима државама једнако та државна власт. Лма држава где је та власт само у владаоца (цара, краља) он заповеда а држављани само слушају без да смеју реБи и речи, другде врши ту власт владалац са иародом заједнички; опет на другом месту и нема владаоца него грађани државе изаберу од времена на време по неке људе који Ве с њима заједно вршити државну власт. Тај начин како се где врши државнавласзовемо мидржавним обликом или државним склопом.

ЕАД ЈЕ ВИНОВА ЛОЗА ДОСПЕЛА У УГАРСЕУ Ж ЕАЕО СЕ РАШЖРИЛА ПО ЊОЈ. Кад је винова лоза доспела и кад се почеше радити виногради у Угарској врло мало говоре угарски историци о томе. И оно мало што је забележено о овоме, налазимо у основним писмима манастирским и у законима и наредбама што издадоше краљеви ради уређења десетка. Пре него што су дошли Мађари у Угарску, било је већ винограда у њој. Први јеримски ћесар Проб дао засадити винограде на обронцима Фрушке горе у Срему. Овај владалац који је владао од 276-282, родио се у Срему и најрадије је живео у лепим и дивним крајевима сремским, где су га његови нерадени војници и убили. Од тога доба па до данасзелене се и цвате бујно виногради на планини Фрушкогорској. Вино је на тој планинипуно духа, ватре, благе воње и љупкости. Из Срема су даље римске насеобине расадиле винову лозу по Угарској. То је особито чињено за цара Дукљана, који је културу и вештину у Панонији распростирао. Дукљан је једанаест месеци живео у Срему и многи богати Римљани имали су ту своје теФериче, особито у Плоку и П1аренграду. Них је примамила лепота рајскога крајаи ла^ана бисер-вода. Винова је лоза добро процватила овде, јер клима а и сама земља благословене Паноније таман је за винограде. Еадсу источни Готи па |>епиди а послеових Лонгобарди завладалиПанонијом, забаталише се виногради а на гдекојим местима и запарложише се; али несу сасвим утамањени, јерварвариволешепијуцкативина

Док су трајале буре народњих сељења и за потоњих ратова задржала је плеиенигалозасремскасвоју снагу и ваљаност, шго је од порекла талијанскога имала. Еад је Сгеван Свеги краљ угарска помоВу талијансках и Француских калурера хришВансву веру утврдио у Угарској, почеи ваноградарство боље цветати, јер велико свећенство доведе из ИталиЈе на своја добра ваљане виноградаре. У храсовуљи. коју је 1001 године Сгеван Свети бенедиковском манастиру у Сен Мартину подарио, измеру осталнх прахода спомиње се и десегак од свају ванограда шамешае жунаније. Сам краљ намештао Је линоградаре млаастарима да би што боље подигао виноградство. Године 1055 краљ Андрија први оснује опагију Тихањ наблатном језеру и пошље калурерима много виаоградара, што је знак, да су сами Маџари мало се разумевали у виноградарству, јер им се мораше шиљати страни виноградари. Знасе даје у оним крајевимаУгарске виноградарство најбујније процветало, који су били најближи ТалијанскоЈ и где је највише калу^ера било, а то је на десној обали Дунава у Угарекој, која се поноси благом климом илеиим бреговитим положајем. Наблагословеној планини Хе|јаљи, где данас најбоље вино, бисер од свију вина Угарских, Токајско расте, за владања првих краљева Угарских неје било нитрага о виноградима. У заиадним крајевима северне Угарске, где су Бенедиковци калурери живели, још се из одавна виноградарство неговало. Тако сезназаједан закон од године 1270 који грађанима вароши Тинаве заповеда да морају, ако имају вишпрада на добрима властеоским десетак својој властели давити. А и у законима краља Андрије III. од године 1290 види се, да је виноградарство већ у велико у оно време цветало. Осим што се виноградаретво неговадо у жупанији шимешкој и толнајској, цветало је у тринајстом веку и у боржодској, где се и данас са обронака карпатских планина добија ватрено вино зеленкасте боје. Ераљ Владислав Свети издао је закон овај: Ео човека убије, губи своје ииање, винограде и т. д. Што се у овом закону сномињу виногради, знак је, да је вино главни производ у Угарској било. Године 1295 кад је жена краља АндриЈе III, кћер родила, била је така велика радоет меру Маџарима, да је краљ у Будиму дао са тороња вино просинати, да би могао сваки, који је хтео, пити. Године 1830 дођукраљчешки Јован и краљ пољски Еазимир у походе краљу Угарском Еар.ту Роберту у Вишеград са толикомтевабијом (пратиоцима), да су сваки дан по180 акова вина попили. Вишеград био је тада престолницакраљева угарских и са својега дивнога положаја зваху га „рајем јевропским" премда тадашње дворско живљење у раскоши и прождрљивости неје било рајско. Лудвиг велики подигао је доетавиноградарствопозвав многе талијанске виноградаре и допустив да се Талијани населе у Угарској.Тосути насељеници што