Глас народа

69

супланинуХе1дљу посадиди плеленитом талијанском лозом, која је леп глас стекла са својега токајскога вина у Угарској. Особити начин како се ради око племенитога вина токајског несу Талијанцн научили Угре, него је он отуда, што му сам природни хемијски процес климе и каквоћа кречовите планине чине на руку. Овде ћемо приметити, да вино са планине Хе^аље, раја Угарскога зато токајско зову.што )е у тој вароши стовариште винске трговине загорн.у Угарску, иначе највиша част припада варошици, што се зове Мад. Овди се рајски проводи берба, за то и вели пословица: Ко неје био у берби у Херали и на Дебрецинском вашару, тај неје ништа видео у Угарској. За владе најмоћнијега краља угарскогМатијебило је сремско црно вино врло на гласу како у Угарској тако и у другим страним земљама. Сремско се вино пило за столом краљевим у Вудиму и на послетку буде сремском племенитом лозом засађена будимска 'планина. Владислав П. кад би свршио своје државне послове најрадије би седео поред чаше шимешкога вина и кад се један пут поред чаше добро угрејао, одреди 1490 шимешкој жупанији, дајој нагрбугрозд стоји. Овај краљ — као што историци приповедају — био је тако сиромах, да је своје слуге шиљао од властелина до властелина, те је од њихмољакаовина. Опредељена прихода краљ неје имао, а добра су му била од чести заложена, од чести пак разграбљена од велике властеле. Владика Печујски, кад је био једном придиком у Будиму, и видевши како краљевске слуге трчкарају од куће до куће те мољакају вина ражљути се што је тако краљ понижен те му пошље толико вина да неје морао мољакати сваки час од једнога властелина до другог. И ипак војници краљеви кад су 1494 град Илок освојили, несу вишенашли у лагумима бунтовника Николе Ујлака, него само 3000 буради најлепшега сремског вина. Али кад би ко добром и безбрижном краљу рекао како му углед краљевски тамни, он би само раменима слегао и рекао: „Добре" јер је био Чех. МаЈари су га зато и звали „Добре Ласло". — Неки угарски списатељ наводи године 1536, да има 50 племенитих врста вина у Угарској, меру којима још увек сремском вину ]ош прво место припада. После спомиње хваљено вино барањско, боршодско, будимско, ерлавско, сексардско, и тако даље. У седамнаестом веку поче се токаЈско вино са планинеХе^аље увозити у Пољску и Немачку. Запобуна ердељских против Аустрије најрадије су кнезови пљачкали лагуме токајске. Трговина са токајским вином после је тако цветала и така је добит велика била, да су Чивути под Токајским вином којешта продавали те у почетку 18 века токајско вино изгуби свој леп глас. Продуценти потуже се јако на Чивуте, те ии Марија Терезија 1742. забрани са вином трговати. Данас пак није кадра никаква вештачка манипула-

ција што налик начинити токајском вину. 1804 г, цар Фрања изда налог за двор свој, да се од сада страна вина за сто његов више недоносе, јер су угарска вина такова, која се могу са сваким страним вином мерити. Виноградарство је у Угарској већ дотле дошло, да она издаје сваке године 30 милиона акова вина. Вино се из Угарске мало извози, премда последњих десетак година почело се црно вино више износити, особито у Француску, где се послеподименом бордовскога вина лродаје. У Угарској се у најновије време више друштава основало за подизање виноградарства и за раширење извоза. Та су друштва ова: „Токајско виноградарско друштво," „Хрватско — елавонско виноградарско друштво,,, „Ердавеко винарско друштво", „винареко деоничко друштво у Новом Саду", „црво Сремско винарско друштво у Илоку." Кад се узме на оковелнчнна земљишта, онда Угарска стоји на првом меету у виноградарству. Талијанска даЈе годишње два милиона акова вина, Француска 40. милиона, Аустрија саУгарском 42.милиона, ШпаниЈа 9. милиона, Немачка 3. милиона, Каравлашка 800.000 акоза, Крим и Бесарабија 400,000 а Грчка 200.000 акова. Преложио са немашсога у српски језш; Јован Живановић

НАЕШ КРЖЈАТЕЉЖ Ж Д0БР0ТВ0РЖ. II. Приказујући у једном од прошлих бројева овога листа неке крилате пријатеље нам, наспоменух да човек мало познаје ирироду и оно што је у њој. Кад Ои он заиста познавао све оно што лежи у њој, он зацело неби чинио тако велике погрешке; не би зацело таманио оно, што би требало најбрижљивије да негује, небп уцењивао главу животиње, којамује — особито ако је човек привредник — од неисказане користи; неби искорењивао некада па местимице још и данас — кртину\ — Шта, повикнуће вредни баштован, зар ја да чувам кртину, која моје зеље подрива, ? Шта, повикаће младо девојче, зар онај створ да штедимпа јоши дабраним, који моје најлепшим најшарнијим најмирисни)им ружама, зумбулима, лалама, и зеленкадама засаЈене леје тако немилостиво, подгриза? Зар онај заслужује милости, који није ни спрам цвећа милостив? Зар — ал молим лепо ражљућени баштоване, узбуђена девојко; допустите ми да вас уверим о ономе што отоич рекох; допустите да покажем какав јо то створ, та кртина, па ће те сами увидети, да о њој тако судити несмете. — Кртина по своме изгледу већ показује да је кадра оно да изврши, што заиста чини; јер тело њезино сасвим је тромо, покривено дебелим крзном; ноге су јој неспретне малене, ал пошироке; особито предње шапе изгледају као ашов, згодне сасмаза копање; њушка