Глас народа

Р А 3 Н 0. Највећи агитатор је без сумње Енглез Плимзон, који ради да се исправи поморски закон. Он је у то име написао књигу о манама, за које жели да се исправе и растурио је ту своју књигу у трп издава на све страпе. Даљз је наручио у славнога молера Дореа слику о бродоломима у северном мору, да сликомпотресе срце и осеЕаје. За тпм је начинио милион извода из своје књиге и ноделио је 700.000 комада раденицима а остало продао је буд зажто. Покренуо јеприлогенастрадалиике са бродолома и дао је први на ту цел десет хиљада Форинти а његова жена пет хиљада Форпнти. Извод пз закона кога он предлаже послао је свима новинама. Нриредио јеу делој земљи зборове и учлпио је да свака општина пошље по два изасланика минпстарству са петицијама. Слава му што је своје богатство употребио за таку племениту цел! Земљотрес од 1. марта осетилису у јужној Немачкој Шпанији, Швајцарској, Тиролској, Венецији особито у Риму. Ту је трајао у два маха по 40 секупада. Гр. Кросновски нознати пољски ћеиера.т умро је пренекн дап у Паризу кад је навршио 74 год. За време свог задњег боловања био је тако душевно миран, да је написао тридесетписама својпн пријатељима, у којима им он сам јавља својусирт. Та писма предао јесвомеслузипзаповедио мује,да ихразашиље чим види да је издануо. Лугошки глумац Јариц — веле пештанске новине — написао је драму: „Кнежево убиство у Србији"ипосветио јекнезу Мидану П. који је ту посвету и примио. Венчани дарови. Најстарија кКи нашегсветлогакраља пвеликог војводе српског надвојводкиња Гизела веичаЕе се месеца априла са баварским краљевнКем Леополдом. Овом пригодомда сноменемо једну лепу нриповетчицу што смо је ово дана чулн премда пе јамчимо да ли је истина. Има — приповедају — у једном сремском селу једна лена, српска девојка, која се родила нсте године у згсти дан кад и надвојводкиња Гнзела. Та девојка не само да је депа пего је п тако вредна и вешта везиља. да је чувена по целом Срему и она је невеста и венчаКе се такође месеца априла о ђУРђеву. Ту девојку потномогоше неколико имуЕнији људи, те је откала, сашила и златом извезла дивну женску кошуљу од садп ллатна — кошуљу коју би могла даноси што но реч царева кНи. Ту кошуљу кослада је та Српкпња као венчанп дар надв ојводкињп Гизели и иавела је у свом ппсму, да је усудила се да то учини с тога, што се она у свом скровитом селанцу, у исту годину и исти дан родила и што Ее се у исто време венчатп кад и надвојводкиња. Приповедач вели, да је надвојводкиња одговорила својеручним нисмом у ком је изјавила, да јој је тај дар од од свпју дојакошњих дарова најмилнји и послала је сеоској неви на уздарје пет стотина дуката! Од нас прнча а од Бога здравље!

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. УБечујеумрла књегпња Перс и д а Карађор^евиЕ ева после кратког боловања. Њезин значај као српске књегиње за време владе мужа јој кнеза Александра прппада оцениисторије. 8а време становања у Нешти, била је дарежљива ктиторка српских цркава, делила је многе милостиње сиротињи, и подпомагала је сваком приликом српске сиромошније Јјаке.Колпко је књегпња Персида последњих година" претрпила са својих породичних несреЕа, то је могла да издржи само својом необичном духовном снагом, што је ретка у данашњих женскиња. Мир пепелу њезипом!

Кнез Ми.чан вратио се са свога путовања и лова оиет у Београд. Народни музеј у Београду добио је печат краља УрошаГ НеманиЕа што је нађен у развадинама старога града Трепче бдизу Вучитрна. На њему је краљев лик аодржап је добро. Гимназијски музеј у Н. Саду добио је од г. Лазе Загорице из Петровог села један до пет Фуната тешак зуб одмамута, што су га рибари некад извадпли пз Тисе. У потиским општинама има још таких по науку веома вреднпх ствари, у рукама појединих људи, где Ее се изгубпти, а да су у каквом срнском музеју били би од користи свнма. Сабор у Пешти одгођен је преко ускршњих празника. Изасланство хрватског сабора — бар тако изгледа— погодиЕе са изасланством угарског сабора и ту Ее наравно Хрвати моратп нешто нопустити. По оскудним крајевима у Срему и Вировитици обуставиЕе се екзекуција порезе до месеца Септембра У скупштнни новосадског вар. представништа питао је Др. МилетиЕ да ли градоначелник има налога да слуша баруна Мајтењија п у политичким полицајним стварима, Капетан је одговорно даје варошка власт само упуЕена да у свему слуша налоге бар. Мајтенпја. Сви који су у тој ствари говорили казивалпсу да јеуапшењем г. Корнела ЈовановпЕа потвређен закон. Магистрат је упуЕен да поднесе предлог о тој ствари;вел. Жупан Флат веЕ је тога ради писао влади. Иде се на то да се види начисто, дали јеуНовом Саду опсадно или уста«но стање. у Молује ових данаубијенстановникМилош МатиЕ иженаму, сумња се на тамошње хулане, јер је женп нога испарана као мамузама п огарављена вришкии впксом. Пољске новине пишу да Пољаци пеЕе учествоватп ни у делегацијаиа!АлхоЕе краспи Дадматинци што су гласали с Немци за немачко господетво. Сва Далмација грмн од прогест а нротнв кукавичке неторице у рајскрату. Администратор Груић бави се од неколико дана у Бечу. Проносисе да у Пешти ннсу могли да пристапу на то, да касирају сабор. изборпи ред и да покосе што је досада законом подпгнуто. * Барон Мајтењи збацио је проФесоре СандпЕа, СавковиЕа и ОберкнежевиЕа, не казав узрока томе збацивању.

КЊИЖЕВНА ВЕСТ.

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР за 1872 годину изишао је из штампе, и може се у нас по 50 н. набавити. Ко узме 10 примерака добија једап комад на дар. Поштарину код најмање 10 комади плаЕамо ми. Календар се шаље с платом у наточ (рег №асћпаћте). У комиеију не дајемо никоме ову књигу, јер је омладинска вересија и онако грдна. Омладински одбор се нада, с тога, што су календару чињене незгоде „од озгоре" да не Ее допустити омладина да њезин годишњак у руке народа не допре, јер би тиме баш угодила жељи и тенденцији оних, који су те незгоде п пачиниди. Да није било препона календар би још у повембру лањскегодине света угледао. Мн молимо с тога сваког пријатеља омладинске ствари, да се постара како би у своме кругу што веЕи број „Омлад. календара" растурио. У Панчеву, 15. мар-ра 1873. Књшкара браће Јовановића.

ВЛАОНИК „ЗАДРТТА ЗА ОРПОКТ НАРОДНТ ШТАМПАРИЈУ". — УРЕДННК: СтСВаН В. НопОВНћ. Срнска народш! задружна штампарија у Новоме Саду 1873