Глас народа

ГЛАС НАРОДА. ЈШСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

) (Гл&с народа" излази свакв недељв на табаку. — Дена му јв па годину 3 «ор., на осам меседи 2 Фор., на четир месеца 1 Фор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а нретплата и огласи администрадији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наилаКују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 13. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 1. АПРИМ ШЗ. ВДИНА III.

П0МАЖИМ0 СВОЈЕ! Много се веБ код нас говорило и писало о томе, зашто наш народ пронада, па се после скоро исто тако равмишљало о начину и показивао пут, како би могли напредовати. Али ако смо ради, да се што пре и што боље отресемо тих мана, које нам напретку нашем сметају, те да једном већ и ми, као други сретнији свет, пођемо напреднијим путем: онда никад неЕе бити много и сувишно говорити и писати о томе, како да напредујемо и истраживати узроке, који нам томе сметају, ла свом снагом настати око тога, да их се отресемо и себи чист цут народном напредовању нашем прокрчимо. Једна велика мана и знатан узрок материјалном назадку нашем је ме^у осталим другима и то, што се ми слабо узајмно потпомажемо, те обично радије дајемо прилике туђину него своме, да се од нас помогне и што заслужи, не обзирући се на то, да тим сами своју народност поткопавамо, а туђину можда и нехотице пружамо руку, да се што боље међу нама угњезди на уштрб наше народности и нашег народног благостања и напредовања. Код нас је на жалост јако завладала та пословица; „што је наше то је лоше;" а још веЕа је жалост и несрећа, што се ми те пословице свагда чврсто држнмо и тврдо верујемо у истину њезину, те се по томе и владамо. Ако у једној кући има Србин какву трговину, а у другој је поред њега Немац, Чивутин или други ко исту таку радњу отворио, ја Еу свагда радије и пре отиЕи код туђинца да пазарим, кад ми што затреба, него код Србина. Ако у једној куЕи или у комшилуку има два кројача, ципелара, шеширџије или других каквих занатлија, и то један Србин а други туЈинац, то се веЕ по себи разуме, да не Еу никад отиЕи код Србина, да купим и наручим, што ми буде потребно, него хајде управо Немцу или ма ком другом ту^инцу; та како би и могао наш човек имати тако шта честито као Немац, или и како би и знао он тако ваљано што израдити и тако лепо човека послужити као други какав туринац.

Тако се обично код нас мудрује, па с тога наши радници тако наопако и напредују. Не да се иетина пореЕи, да има доста прилика, где сунаши радници и занатлије лошији од других; али то никако још не може оправдати оне, који свој новац издају ту^ину, на уштрб Србина радника. Баштои ]естеједанод најглавнијих узрока заостајању наших занатлија и у опште наших радника иза других напреднијих народа, што онога не само његови сурадници потпомажу,^него му још и ми нашу крајцару дајемо, те тако "ин од свију страна потпомогнут може све веЕма и боље да се у својој радњи усавршује и напредује; а нашег радника не само што нико од туђинаца не помаже, него му још ни његова роЈена браЕа не дају да буде у стању толико заслужити, колико му је нужно да може живити Ги своју породицу изхранити; па с којим правом можемо још од њега захтевати, да ни у чему туђину не цопушта? Потпомогнимо га бар ми, његова браЕа, у толико, да се може ма с којим другим странцем барабарити; па ако и онда буде лошији од њега, што Бе се за цело ретко догодити: онда бар не би била грехота, ако га напустимо. Истина да није лепо, оградити се хинеским зидом од осталог света, и тако само за себе одељено живити; али кад смо ми тако са свију страна гоњени и сами себи остављени, кад нас и оданде лед бије, одкуд би требало сунце да нас грије: онда ако се још ми сами не Еемо узајмно потиогати, пропаст нам је сигурна. Народ се један само донде може као народ одржати и неку важност имати, док материјално напредује, и док се у њега благостање развија; а чим осиромаши и материјално пропадне, одмах Ее га власници као црва прегазити и збрисати с лица земље. Зато дакле, ако себи и своме народу добра желимо, а ми не будимо више тесногруди, немојмо нашим новцем сваког другог помагати, па ма он од куд му драго из бела света дошао; а само свога брата напуштати, да нама на очиглед пропада, док онај странац напредује и нашом се заслугом богати. У оваким околностима, у којима свагда живимо, где се сваки народ бори за свој опстанак, ваља увек и при сва! ко1 прилици да нам је на уму то, да смо ми пре