Глас народа

98

свега Срби, па као такови један другог узајмно да потпомажеио, јер само Бе нам тако народ напредовати моћи. Нека нам дакле свагда од сад девиза наша буде: Потпомажимо се узајмно! Помажимо своје! Др. И. В.

13 ПРЖРОДЕ. Свила у ваздуху. Када нас тице певачице оставе, па се упуте на далеки пут преко мора, у топлије крајеве, да тамо пробаве, док код нас опет не огране пролетње сунце — онда се појави и у ваздуху она силна бела лепљива свила. Не може човек никуд поБи, а да му се који комад од оте ваздушне свиле не прилепи за хаљину. Где год има дрвеЕа, свугде видиш, где се свила обесила, па се лепрша по ваздуху, те Бе на један мах да нас проголица по лицу и једва онда можемо да је скинемо са себе. Па је ли се ко у таквим приликама запитао : шта је та свила и како постаје она? Баш на та питања рад сам да одговорим сада у неколико речи. Свила та није ништа друго, него паучина, а мајстор, који прави ту свилу, није нико други, него паук. Да је то тако, моБи Бемо се одмах уверити. Бно ј тамо о ономе дрвету има кијамет такве свиле. При1Јимо ближе, па је мало боље разгледајмо. Шта Бемо опазити? По тој се свили шетају горе доле пауци, једва су толики, колика је главица од чијоде, аугасити су, скоро са свим црни. Да узмемо ту животињицу на руку, да видимо из ближе, шта и како ради. Види се одмах, да је наша рука за њу необичноместо, немирна је, трчи на све стране, рада би опет у своје друштво на дрво. Ево је сад дође на врх прста, сад Бе јој путу ваља да бити која — ал' јест, њој није до краја, чим дође на врх, а она отпусти танак кончиБ управо доле. Сада можемо на1боље видети, како се животињица та у свету помаже. ЕончиБи ти излазе из особите жлезде, крој се налази на крају тела јој, ту жлезду окрене она према ветру. Ветар дува, а она непрестано испреда кончиБ. ЕончиБ је лак, па га ветар тако са собом носи, а с кончиБем лети по ваздуху и сам паук. Пут тај по ваздуху траје који пут доста дуго, док кончиБ не запне о какво дрво. Чим запне а он се и прелепи ту, јер као што сваки од нас зна, врло је лепљив. За шта се год прихвати, залепи се, само се не лепи за маљаве ноге паукове. Паук одмах осети, да ли се кончиБ зауставио или не. Ако се кончиБ зауставио, а паук га онда затегне, па онда хајд' по њему горе на дрво. Он иде по томе кончиБу сигурније, него и највештији пеливани, који по затегнутом ужету корачају и показују свакојаке вештине. Ко не опази

тај танан пауков кончиБ, мисли, да се паук онако без ичега шета по ваздуху. Паука тог ретко кад можемо да опазимо, јер чим чује, да се ко приближује, а он одмах као стрела спусти се на земљу. Па где Беш га онда тражити по земљи и по трави, кад и овако на белој његовој паучинн једва можеш да га опазиш? Кад ставимо таквог паука место на руку, ра рукав од црне хаљине, онда Бемо још боље моБи видети те танке његове кончиБе. Ако му се не свиди даље пут по рукаву, а он се опет по кончиБима врати онамо, од куда је и пошао. Пауци ти, и кад се зауставе веБ на каквом дрвету, не Бе онде вазда да заостану за читав свој век, веБ хоБе да виде и како други светизгледа. Онииспреду дугачке, дугачке конце, па их пусте наветар, да их ветар са собом носи. Њима је све једно, били они на једном дрвету или на другом, њихов ужитак не гине им нигде. На сваком дрвету на$е се мушица и муха, а то су за њих најмаснији залогаји. Кад се први конац, што га је паук пустио, а ветар са собом понео, нигде не заустави, онда га паук увуче опет са свим, па пусти други конац још дужи од првог, шат тај наиђе на какав год наслон. Посао тај понавља паук дотле, док са свим не успе у своме послу, а равнодушан је, па се не једи, ако мора исти посао да понови пет шест и више пута. Који пут | ветар јаче подухне него што би паук и желео, онда јао његовој муци и труду! Ветар му раскине слабу паучину, па витла као бесомучан њоме по ваздуху, те бог зна, где Бе та паучина да се заустави. Ако ветар са паучином понесе и паука, онда пауку није ни бриге. Са паучином лети и он по ваздуху, па ако паучина запне у том завитлају за какво дрво или шиб, њему је добро, а ако падне на земљу, није му ни ту брига, ноге нису му такве да се могу сломити, а хране Бе за себе наБи. колико хоБе, на све стране. Кад паук потроши сок из жлезда на прављење паучине, па му ветар откине паучину, а њега не понесе са собом, онда сиромах наук нема кудни камо, него остане где је, па тражи сигурно, како Бе и где Бе да се смести преко зиме. Многе од тих паука прождеруразне тице, ал' ипак их остане још толико, да у пролеБе опет могу да подигну нову хајку на мухе и мушице. Свиле у ваздуху налазимо највише у јесен у октобру и кад је новембар благ, па после у пролеБе у марту месецу. Који пут се на тој свили похвата роса, па се онда местимице светли као драго камење. Мале те пауке можемо затеБи на својој паучини по највише јутром, кад нестане росе, па се паучина просуши. Кад у пролеБе опазимо свилу, где лети по ваздуху, а ми велимо да нам лето веБ долази, а кад је у јесен опазимо, онда велимо, да нас лето веБ оставља. (А.)