Глас народа

99

УСТАВ К УСТАНОВЕ У УГАРСКОЈ У. У време када је у Византији вдадао цар Лав IV., у НемачкоЈ АрнулФО, управљао је Бугарском цар Симеун а у великој Моравско-чешкој држави краљ Светоплук. Србијом су тада управљали велики жупан Властимир и његови синови а Хрватима беше тада кнез Седеслав — у то доба до^оше и Маџари у Европу а позвао их је византијски цар да му помогну против Бугара. а кад су их Бугари сузбили упуте се у Угарску што се онда звала Панонијом и да узму простране равнице између реке Тисе, Дунава и татранских брда, потисву из тих места Словене и рашире се северно до реке Лајте а јужно до Драве. При овом доласку била је учињена погодба изме§у маџарских народних старешина и главног војводе Арпада, да Бе у будуће владаре своје бирати из колена арпадовог, али су Маџари себи задржали право, да бирају који Ее арпадовац да буде владалац. Арпадовци су владали Угарском до 1301 г. Андрија П1. био је последњи вдадалац из арпадове лозе. После тога бирали су они опет слободно себи краља, али то је увек тако бивало, да ако је изабрани имао сина, то је син после њега краљевао. После несретне битке на муачком пољу, где је н сам ј краљ Ладислав II. заглавио, поцепа се Угарска на две странке, једна изабра Фердинанда I. надвојводу аустријскога, који је за тим постао и аустријским царем. Од то доба бивали су угарски краљеви уједно и аустриј ски цареви те су тако владали двема државама. Дуго није било закона о том избору краљева ма да је Угарска бирала краљеве из лозе Хабсбурговаца. Наследни ред краљева узакоњен је тек год. 1687 и доцније. 1723. Сабор од год. 1687 изрекао је законом да Бе у будуће мушки првенци у аустријској владајуЕој куЕи бивати угарски краљеви. Овим законом била је женска страна и њезино потомство искључено да не може постанути владалац. Карло Ш. аустријски цар и угарски краљ ниЈе имао мушка порода и по томе бипо закону, кога смо навели, Угарска имала права да бира себи краља. Кардо П1. ходио је за тим даобезбеди круну својој Бери. Над аустријским покрајинама располагао јекао неограничени господар и ту је одредио да и кЕери владајуЕе куЕе и насдедници им наступе престол. Сад му је бида сва брига да и Угарска усвоји тај исти ред наслеђа. То је и учињено на сабору од године 1723. Ти закони, који су на том сабору утврдили наследни ред у владајуЕој династији веле у главноме ево ово: 1. Угарски сабор прима онај наследни редкојије веЕ пре тога уведен у аустријским покрајинама и по ком наслеђује престол и женска лоза али у тој лози имају првенства мушва деца.

2, По овоме закону увек је угареки краљ онај, који је у исто доба аустријски цар и потомејевладалац она копча, која спаја неразделиме области угарске круне и аустриЈске покрајине. 3. Ако би и у овом закону означена женска лоза изумрла онда остаје Угарској право да бира слободно краља. Овај знаменити закон, кој'и важи и сада, зове се прагматичном санкцијом. Но и мимо ово ваља угарски, краљ још да испуни некеуслове да може да врши права своја законитим путем. Од ових услова наЈ 'важнији је да се по закону и по постојеЕем обичају крунишу за угарског краља. Када је још Стеван I. узео краљевски наслов, послао му Је папа Силвестер II. круну и он се крунинисао њоме. Од то доба крунишу се угарски краљеви том истом круном што се зове круна Св. Стевана. Ово крунисање није само голапарада, него је важан уставан чин и то тако важан, да краљев насљедник тек онда може да ужива сва краљевска права кад је крунисан круном св. Стевана. Крунисање ваља да се предузме најдуље 6 месеци после смрти умрлог краља. Крунисање вреди само онда ако је обављено круном св. Стевана. Пре битке на муачком пољу крунисали су се краљеви у Столном Београду а после тога у Пожуну. Од год. 1848 крунишу се у Будим-Пешти. Крунидбени окрут чини: а) круна, што се састоји из два деда горњи је део из круне св. Стевана, дољњи део поклонио је цар Матија Дука Гејзи1. Ове двекрунеспојене су уједнои чине круну св. Стевана. б.) краљев. буздован златан на врху с јабуком. г.) краљев. јабука златна са двострукимкрстом. д.) мач свет. Стевана е). плашт св. Стевана. Уз ово иде још рукавице, мамузе, појас и други крстови. Овај краљевски окрут поштује и цени цела земљате га чува нарочитом стражом. Окрут се овај у старије доба чувао у столнобеоградској цркви а затим у Вишеграду. Доцније је узакоњено да није слободно износити круну ван земље и сабор је одредио јој нарочите чуваре. Од год. 1781 чува се круна у Будиму. Крунидбени чин обавља се у три дела. Краљ издаје односно потписује крунидбену повељу (диплому), затим се свечано крунише и полаже напокон пред народом краљевску заклетву. Крунидбена повеља је оно писмено, којим се краљ пре негошто Ее да ступи на престол обриче иобвезује даЕе пазити и чувати земаљски устав. Када се наш пресветли краљ год. 1867 крунисао потпиеао је крунидбену диплому у којој се заверава: 1. Да Ее као светињу бранити, одржавати и настојати да и други одржавају права, устав, закониту независност, слободу и целину земљишта Угарске. 2. ДаЕеземаљску круну држати увек у земљи и да Ее дати да је чувају сабором изабрани чувари, 3. Да Ее све оне делове и области угарске државе, које су веЕ задобивене или Ее се задобити утеловити угар. држави. 4. Да се право избора краља, ако изумру потомци