Глас народа

115

Рече и оста жив! Та човече божши, није мени ни у крај памети, да оденем цео свет у госпоцко руво! Било нас је и дојако а биЕе нас и одјако, који Еемо орати и копати, којићемо иБи по занату, који ћемо трговати, који Еемо судити, кнезовати, лечити болне, бранити правду, учити децу и служити божију службу; али разуми ме добро: Данас се неради земља као што су Је радили пре Косова, данас се не тера занат као што се терао пре потопа, данас се не тргује као што је трговао грк Дима, данас се не уче деца као што су се некад учила, данас није доста ако свештеник очита само паки и паки. Све је данас напредније. Цео се свет окренуо и иде унапред. За сваки посао треба данас више мозга и памети него што је пре требало. Свисе отимајудауче и науче све оно са чега су људи снажни и богати, само ти брате Србине, опљуцкујеш и уздишеш: „Хе нема ти оног старог времена! То је био живот." Ти славиши поштујеш Св. Николу и верујеш да он чува шајке и бродове и на мору галије. Е сад да ти кажем. Вио један човек на мору, па дуне ветар а човек већ да се удави. У зло доба сетисе Св. Николе. »Помози св.Никоза, ако бога знаш." А св. Никола Не му реТш: „Макни и ти рукама брајко!" Такоти је то, мој Србине брате, ако Беш ти све уздисати за старим временом, ако неЕеш да увидиш да данас еваком човеку треба памети, да зна и уме све што се може знати и умети у његовом послу, ако неЕеш макнути рукама да се учењем а науком самизвучеш из глиба глупости и незнања, онда слободно пиши: пропало! Не знам како стоји оно што певају: „Блажени ништи духом, јер је њихово царство небесно," али ти кажем: Блажени који су паметни и учевни духом, јер они Бе жнветирајовденаземљи.

УСТАВ И УОТАНОВЕ У УГАРСЕОЈ. V. Рекли смо да је по закону, који се зове прагматичком саннцијом, угарски краљ увек онај, који је уједно аустр. цар, даље да је овнм законом Угарска у лицу свога краља неразделкмо спојена са земљама аустр. царевине. Из ове тесне свезе следи то, кад би непријатељ напао Угарску, онда је дужна Аустрија да је брани свом снагом својом а тако исто дужна је Угарска да помогне Аустрвји, кад њунападненепрнјатељ. По томе што су Угарска и Аустрија дужне да се заједнички бране, то ваља да заједнички обављају н оне послове што се односе на ту заједничку обрану. Те послове,зовемо ми по закону заједничким пословима. Пре тога обављао је угарскикраљиугарски сабор те послове и друга земља није имала у то да се меша, јер у Аустрији је била апсолутна владавина, па је аустр. цар самовласно располагао у

свим државним пословима. Но у новије доба добише и аустријске покрајине свој устав и имају права да рекну и они по коју у свим оним пословима, који се и њих тичу. Поводом тим склопише Угарска и Аустрија год. 1867 уговор и погодбу, која одреЈује те заједничке послове, и начин како се рукују и обављају. Та погодба садржи се у 12 зак. чл. од 1867 и ево Еемо да иаведемо шта је најглавније у њојзи. Из прагматичке санкције, по којој су Угарска и аустријске покраЈине неразделимо под једним владаоцем следи то, да ако когод нападне на земљиште и сигурност или Угарске или Аустрије, тоје целокупна држава дужна дазаједничкиодбрани тај нападај. Из ове заједничке одбране извире да су заЈ "еднички: 1. спо љни послови 2. војска, 3. трошак (Финансија) око тих заједничких послова. У данашње доба нису више државе огра|>ене једна од друге кинеским зидом. Људи путују у ту^е земље па понеки и тргују по тим земљама и траже себи туде разна занимања. Са тога је нужно да сесвака држава састара, да су њезини грађани сигурни и у туђој земљи, да их нико не дира, да им не наноси никакве штете ни квара. Осим тога,има држава које вребају згоду, па да на друге државе нападну, да их освоје и себн присаједине. Из овога је врло нужно, да влада једне државе пази како је влада других држава расположена према њојзи, да настојк дасњоме живи у пријатељству и у пријатељским одношајика, па ако би влада стране државе хтела да отпочне рат, да то испипа за времена, да се може и сама спремити, да не дочека тај наиадај скрштеним рукама, него да је спремна за своју обрану. Да би дакледржава могла да очува своје интересе, ца би их могла да унапређује и помњиво да прати, у то име држе државе у странам државама по једеог посланика са нужним особљем. Ако је државапослала свога посланика, да исти заступа само трговачке интересе, онда се тлј ' посланик зове к о н з у о. Дакле ти политички послови напрама страним државама, заступање и обрана истих зову се спољним пословима. Ма да је угарски краљ уједно и аустријски цар, то он држи по страним дворовима само по једног посланика, кој'и туде подједнако заступа интересе и Угарске и Аустрије. Зато се тај посланик и зозе аустро-угарским послаником, а скупземаља,које онзаступазовесе аустро-угарском монархијом. Држави Ј 'е и то цел, да брани своје земљиште и своје становнике од нападаја с којему драго стране и да одбија те нападаЈе свом својом снагок. У то име држи свака држава воЈСку. Та војска Ј 'е Угарској и Аустрији заједничг I по томе нема одељене засебне угарске војске и стријскс војске. Сви послови који се обављају, * је војска као што ваља уређена са оружЈ 'ем и опр^момснабдевена зову се в ој еним пословима. Дакле спољни послови,војенипо- *