Глас народа

117

би могли нЕи и даље овако, али довољно је, мислим, речено, да човек добије појма о назорима данашњих научњака гледе природе и својстава материје. 11. Него има још једно својство тако знаменито, и тако обично, да никако није вајде преБи другом предавању док га неспоменем; а то је дивна сила коју имају атоми и молекили да се тако наместе да начине кристал. Ако разгледамо готово ма којутврду чтену, наВићемо да је у великој мери сложена из мадо кристалчића, који се стакле и светлуцају на сунцу кад су му окренуте њихове глатке стране. Но у овом су случају кристали помешани један преко другог) али у извесним околностима они се наслажу толико да посгану велики, те им можемо да проучавамо облдке и својства. Примери од соље, или кристала стене, к&ко се кадгод каже, могуда сена^у тешки по више Фунам. 12. Растопиге неколћко глауберове соли, или салитре у води и оставите тај^растоп у каквом судуоткуда може полагано да испари^ брзо те ће наБи где су се по крајевима суда ухватили кристали, који бивају све то већи што је дуже испаравао онај растоп. Ако их оставите на дну, површине им неће бити правилне; али може да се подигне са дна један мали кристалић и да се обеси у средини течности. Тако вештином он Ее да се гоји и нарастиНе велики а сачувати при том свој савршени облик. Како се дакле праве ти краснн облици, чији је склоп тако савршен, и чији карактер се одржава са тако дивном тачношЕу? Мотрите на зидара, кад зида; он сложи циглу на циглу, и зид мало по мало све јевиши;не изгледа ли као да код кристала неки невидљиви неимар слаже молекил на молекил, док не сагради читаву зграду? Мидобијамодругепојмове о томцелом послу, ако и не мање срачуњене за наше дивљење, предпостављајуБи, да су мали молекили одарени и сами силом да се рерају један до другог на известан начин. Замислите ово обично зидање па да нема зидара а гра^и самој да је дата сила да се слаже без никога тако да се од себе граде зидови, кубеи споменици па то не би било веће чудо да му се зачудимо, него што заиста бива кад се слаже кристал. У Еарловцима. В. В у ј и Ђ. проФесор.

НАПШ ПРЖЈАТЕЉИ И Д0БР0ТВ0РИ. ш. Но гуштер је избирач што се његове рупе, стана његовогтиче. Место, што треба гуштеру да послужи за одају, веле да годи његовом начину живота ваља га добро сачувати од непријатељских нанадаја и најзад да буде у свако доба тако рећи при руци. Стога бира гуштер за евоје станиште само оно меето, што је изложено пре свега довољној сунчаној припеци — која Је гуштеру јако потребна; што је

скривено дубоко испод какве стене или, што је још боље испод каквог, сијгним и густим маховинама осутог грма и у које се може са више страна у опасности увући. За то гуштер и најрадије пребива у густижу шума, да се и око стења ван шума налази. У стану свом остаје гуштер кад је ружно време, кишовито; кад изаре изањ, ретко ће се на далеко одмакнути. Већином је пак гуштер ван стана; поглавнто уприсенцима или се по дуже времена сунча на стазама, вребајући уједно по који залогај. Највећма му пријају различите мушице, одзглавкара радо куса скакавце и мраве, а хоће да потамани довољан број и обичних глиста и голих пужева, што на носе земљераднику по где који пут и повећу штету. Једном речи гуштер је по својој храни исто тако користан, колико је кртина или друга која жавотиња. Утом његовом послу помажу га ситни зубићи што су у вилицама доста лабаво понамештани у неком олуку, да се једва виде. Ма да су ти зуби доста оштри, опет гуштер никад неможе ранити опасно човека уједом својим. Истина је ујед му се осети, ал је тај оеећај исто као кад би вае ко год уштинуо, злих последица не може ујед имати, јер зубићи немогу да прободу ни најфинију кожицу. Отуда ее види, како јенеоснован страх оних људи, и млађих и етаријих, који се на поглед гуштеров згрозе и убоје, оеобито ако се кукавна животиња баци у позицију за обрану, те због тогаразјапи своје вилице колико може. А што непокушају у таком случају да јојпридодаду какав убрус или другу ствар у уста па да се увере о слабости и немоћи њезињих вилица? Илизар не виде како гуштер свестан своје немоћи, пре свега покушава да умакне, па се тек онда кад нема куда, као и други створ, почне да брани? Ма да гуштер може доста да се наједекојекаквих по нас шкодљивих нижих животиња, опет има то својетво као и змије и корњаче, да је у стању по више месеци да пости — без и једног залогаја. А чудно је и то да веома мало пије воде а кад пије он бира; неће да се насрче ма из какве баресашумскога пута и стазе, него посрче са очевидним уживањем бисерне каплице јутарње росе са бујне траве и маховине. Гуштерови су наши скроз и скроз окретне и веселе животиинице. Ваља их само посматрати. Још нам шушањ, што га причине својим брзим змиоликимтрчањем, до увета скоро ни допро није, а већ је нестало несташњог гуштера у жбуну или у рупи његовој. Ма да су у природи тако ситни и бојазљиви, опет се, кад их човек ухвати у затвору држи, хоЕе лако да припитоме и онда примају из руке бубе и скакавце и друге животињице; — ито сведочнданестоје баш на веома ниском степену душевногразвитка. Опазило се и то да добро чују и виде; а да су осетиљви, особито преманепогоди,види се отудашто јако волу сунчану топлоту.