Глас народа

119

бнсе често чудили каЕО је тако даровита, имуЕна и лепа женскиња могла да пружи руку онако обичном човеку, као што је био Дука ДабиЕ. Многи удварач сновао је своје намере баш на тај непојмљиви одношај, али је кдонуо, застао је у својим умишљајима, јер нитије ДабиБ, нитије Јелка давала повода, закојиби се могао ухватити онај, који би хтеоданаруши несрећу и блаженство на ДабиЕевом огњишту, него мар и задовољство у ДабиЕевој кући. ДабиЕева радња толико је напредовала да је покривала велике доиаће трошкове и да се полако ширила и разграњивала. Јелка се ниЈе много бринула о целоме току те радње, њојзи је довољно било, што је видила дајој је муж у стању да јој испуни сваку жељу њезину, да подмири оне силне потребе, које је изискивала кућа што ју је она водила. Често би се заинтересовала за заплетеније нојединости у тој спекулантској радњи, али и то више из дугог времена, кад није била заузета важнијим бригама. Угодан, леп и разнобојан живот у престолниди заузимао је сву пажњу њезину и она се полако одучзвала да разбира за послове свога мужа. У петој години своје удаје кад се Јелка веБ навикавала на мисао да јој бог није дао да рађа, родила је Јелка Ђерку. Лука би се био већма обрадовао да је син али није му било ни то криво што је ћерка. Од то доба бивао је чешЕе дома. Умео би кадшто да се дуже наре уз Је лку, јер је Еерка у другој години својој често побољевала. Од неко доба потужиће се Дука да му послови хрђаво иду и уздануће кад види грдни домаЕи трошак, што га детиња болест из дана у дан све повеЕава. Јелка је била сувише заузета бригом и негом око детета а да би могла посветити времена,да послужи саветом својим у радњама свога мужа. Дукаје бивао све то суморнији. Вивало је дана када је доцне долазио дома. Од неко доба као да није више онако миран, често је раздражен; јада се на хрђаве године и трошак све то више расте. Јелка би томприликом искрено тврдилада се не може живети са мање трошка. ДетејеукуЕи, па из дана у дан треба свевише и више. Често би у таким приликама долазило до озбиљног разговора, који би се после мало живље распре свршио с тиме, да је остајало опет све по старом. По трговачким круговима почело се од неко доба поговарати, да Лука ДабиЕ не ради онолико, колико је некад радио. Неки су говорили да се пољуљао. Једни су то преписивали несретним спекулацијама, други су нагарали да су томе узрок велики губитци на берзи. Почело се јако говорити, да Лука ДабиЕ напушта солидније послове, па се све више и више одаје берзанским спекулацијама. Јелка је од неко доба приметила, да су познаници, који су код ње много дана у забавама и уживањима проводили постала реЈи гости. Кад их је она посеЕивала, чинило јој се да су према њојзи хладнији.

Она ннје знала да протумачи од куда извиретапромена. Није ни из далекаслутила да је положај њезиног мужа у трговачком свету проживео велику пронену. Није могла да се довољно извини, што је болешЕу своје Еерке препречена да у својој куЕи чешЕе дочекује старе познанике. Падало јој је у очв, што се ти познаници веД мање интересујузањезину куЕу. На увреде није могла им помишљати, држала је, да је њезино познанство тако деликатно. те је штеди честим посетама, јер зна колике она лебдиза својим јединчетом. Кукавна жена! Усрцу јесвомебила благодарна свету на тој нежној пажњи. Ме^у тим су се облаца све то више купиди над Јелкином гдавом. И ДабиЕ се од неко доба тужи да да пати од ужасне главобоље. Било ј "е ноЕи када је једва тренуо оком. Кад га човек погледа пре би рекао да га гризе нека тајна душевна боља него што је доиста био болестан. Јелка није могла да растумачи рашта се Лука тако променуо. Било је дана када је ваздан Еутао, као да је онемио и кад би га она запитада, да јој каже шта га то мучи, избегавао би да јој одговори, изговарао би се да је доста што се он брине, нек она само гледи куЕу и дете. Било је опет доба кад је био поверљив, када се тужио да му његови послови задају све то веЕ бригу, Из тих поверљивих разговора Јелка је такођер бивала забринута ади још није могла да сдути опасност што јој грози. Било је то некако бурно доба. Сав је Беч био узрујан са страха од аустро-прускевојне. Једног дана дошао је Лука куЕи сав усплахирен. Јелки није до тога дана пало у очи како ј 'е изнемогао, остарио под теретом својих брига. Данас се чисто уплашила кадга је видла. Није више оној човек, ни нанешен. Кад га ј 'е запитака шта му је, Лука се збунио. Изговарао се да је имао сувише посла.Посленеколико тренутака умолио је Лука Јелку да му даде свој потпис, да може њезину алатуру уложити зе четрнаест дана у радњу, да изведе неки посао, од когасенада великом добиту. Јелка је сверовала и потписалаје своју пропаст. После четрнаест дана пролетео ј 'е српске игрчке трговачке кругове, који су радили са ЛукомДабиЕем ужасан глас да је Лука обуставио своја плаЕања. Са свих страна појурише веровници у Лукин стан. Лука је веЕ треЕи дан лежао у тешкоЈ' вруЕици, био је ван себе. Јелки је сад тек бидо јасно рашта јој је муж у последне доба променуо своју нарав. Јоштога дана уверила се да је изгубила све своје имање и да јој муж лебди између смрти м живота. Још јепоследне уздање било да Лука оздрави па да доведе своју радњу у ред. Девети дан поплегао ј 'е онљутој вруЕици, умро ј 'е и не сазнав у каквом ставу оставља жену и дете. По сарани мужа пала ј 'е текЈелка у очајање, код целог великог имања једва је спасда нешто свога материнског накита. Остало је све про-