Глас народа

ГЛАС НДР0Д1 ЖСТ ЗА НАРОДНЕ СТБАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

,,Гдас народа" издази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годину 3 «ор., на осам месеци 8 ®ор., на четир иесеца 1 Фор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а претшгата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаЕују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиЕа за жит сваки нут.

БРОЈ 18. У НОБОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 6. АПРИЛА 1873. ГОДИНА III.

ПОМОЗШО ЈЕДНОМ СРПСКОМ СИРОЧЕТУ! *) Ономад предасмо матери земљи најдаровитијег српског глумна, вредног књижевника и ревносног апостола за напредак нашега народа. Лаза Телечки је отишао Вогу на истину. Има случајепа где смрт није највећа мука. Ко полази са овога света у уверењу да је испунио дужност своју, тај се осмејкује на анђела смрти — јер га он прима у загрљај, у коме неБе више осетити пелен земаљских уживања. Тешко ли се мучи млади отац на болној постељи, кад му се уз клонуду рукЈ прит нејака сирочад, коју би требала та рука да чува, да рани и ода зла да орани, да му узрасту честита и ваљана. У том часу је тај терет јачи и тежи. него боља од које се умире. И нашем Лази свалио се на самртном часу тај терет на изнурене груди. Десет година дана радио је поштеном српском вољом, свом свагом свога генија. да узорима, које нам је нзносио на углед, подиже унашем народу честитост и врлину, да га опомињена сјајнупрошлост, дагаподсеба на јадну садашњост, да га одушеви на рад за бољу будуБност. У том раду за народ није доспео да мисли, дапривреди што и себи и својима. Људи који раде срцем и душом заопшту среЕу, мисле на се тек кад умиру. Наш Лаза је легао у гроб са грдном раном на срцу и са тешком бригом у души. Кад је бацио поглед у своју прошлост, био је утешен, да Ее они који га преживе бити задзвољни са радом му; али кад 1е погледао на своје сироче —неЈаку Берку своју, коју оставља без игди ичега на свету, отео му се мутан поглед у будуБност свога детета. Саморано сироче, за које се немају они, којима је по срцу и крви најближе, сучим бринути, сироче коме на челу пише очев лик и у коме тиња једна искра онога жара, што је у оцу јој преплануо и сагорео — то сироче је чим му бабо очи свлопи, изгубило ранитеља, — изгубило њиме све и сва на свету. —

* Молимо да „Панчевац" „Будућност" „ШкОЈа" н „Обзор" саопште овај позив.

Са погледа на будуБност тога снрочета, удариле су сузе очи нашем изнуреном самртнику — он није више осетио пријатељски стисак руку, коЈе су му хтеле да олакшају ту бригу. Ево прилике, ево дужности свима поштовачима честитог покојника, да покажемо јесмо ли кадри делом да посведочимо нашу љубав према њему. ОбраБамо се овкм на сва милостива срца српска: да притеку у помоћ, да придржимо двогодиигње сироче, керку Лазе Телечкога, да јој скутгимо бар толико, да могу старатељи јој подмиривати потребе живота и временом улутитије на честит иваљан лозив. У хо ике сасхао.се у Н. С&ду иохЈшеали идборкоји Бе купити Vрилоге сирочету Јазе Телечког, Ми молимо све пријатеље и познанике покојникове ван Н. Сада, да приону око тога, да се скупи сирочету што се више узмогне. Прилози се шиљу ма коме од речених одборника, како је коме наручније, а одбор Бе давати о њима јаван рачун у српским листовима и изнаБиБе начин, да се скупљена свота осигура сирочету као искључива својина, која Бе му бити на издржавање и васпитање. Без много речи апелујемо на сва милостива и родољубива срца, да не пожале ни најмањи дарак на ову племениту цел. П окојник је ово од нас заслужио. Стеван В, Пот/оеић школ. рвФеренат, Љуба Стефановић трговац, Коста Рајић суд. бележник, ђока По77 овић трговац ФИрма браБа 1. ПоповиБ, Арса Пајевић деловођа нар. задруж. штампарије.

ИСТОРИСКЕ СЛИКЕ. I. Р Тако је Немања свмостално взводио своје државне основе, које се у његовом духу развијаху сведо државнога пада прво у Србији године 1459, затим у Восни године 1463, и најпосле у Херцеговини године 1482. Да нису прерано турски таласи наишли на младу државу, српске би земље стојале данас упоредно са најобразованијим државама. Црква пак православна, која је такође тек под Немањом утврђена