Глас народа

138

захватила је тако дубока корена у народу, да је вијори за време народног робовања не могоше пољуљати, но траје и данас као сведок, да Је чврсто и трајно, што је Немања завео. Народ једнако приноведа, како је цар — Немања похарчио седам кула гроша и дуката, зидајући по калу калдрме и по водама Буприје, и градеЛи славне манастире, да земљу и народ подигне. Грађење манастира врло је занимљива појава у оним бурним временима. Суров би нам изгледао век, у којем сабље и буздовани главну улогу играше, да не видимо, како је тај звекет оружја оевајао места виделу тадашњег света. У горским драгама, крозкоје се једва провлачи поток или речица, чаралз су дух човечији светли храмови и узносили су га складном и узвишеном посматрању света. Сва велика државна дела свршаваху се у црквама. У цркви је стари Њемања с благословом предао владу сину своме Стевану, уцрквије држао саборе, у цркви су осуђени Богомили, да буду из земље прогнани а књиге њихове спаљене, у цркви се појављивао узвишен призор, кад је син његов свети Сава велеглаено са целим народом читао символ вере и утврћивао га у православију. Дар- Немања је подигао државу, а свети Сава је дунуо у њу душу. Тако посташе носиоци спољњег и унутарњег државног живота властела и православна јерархија, обоје поникнувши из народа и имајућина врху владаоце, од којих се први после Немање венчао краљевском круном прибавивши тиме атрибуте монарха, самодржца и упоредивши се осталим монарсима европским. Уто доба уживаше дакле политична права само један део народа.- властела и више евештенство. Ти сталежн беху позвани, да српску државу воде на путу напретка, они нзкључиво у својој власти имађаху и јиз ви1га§ц и јив ћопогиш, какоби се рекло по аналогији римског права; они већаху и извршиваху државне послсве. Но и осталинарод, који је морао робовати, плаЕати и ићи на војску непрестано се отимао, да добије веће право. Прастара равноправност није се могла заборавити и без сумње би се вратила у друштво назад, да се држава одржала била пред навалом турском. Најскорији сномени о словенским народима казују, да се меТју њима толико поштовала слобода, да им беху сасвим непознате оне гдне правне разлике међу људима, каквих налазимо код просвећених народа старога и средњега века. Ме^у њима не беше ни робова ни поданика. Но тапојава неће бити пород њихове правне свести, него последица њиховог развитка, та је појава отуда, што тада беше врло узак круг људске заједнице међу њима. Словени живеше расути у поједина племена, укојима сви члановиизходише од једног праоца, те осећаше, да су равно-

правни међу собом, но основа таквом одношају не беше правна. него само историска. Доцније се истоРисеим развитком племена образоваше општине, па жупе и у њима се већ почеше људи делити по својем занимању, по својем начину живота и по потребама друштвеним. Кад се у таквом развитку доспело дотле, да се појавила већ тежња за државном заједницом, народ се све већма лучио упосебне сталеже, већ због тога што је према већем друштву и ширем простору поницало и разних интереса. У добу зачетка држава постаЈе већ код свих Словена сталежи у неједнаком цоложају, са различним правима у друштву, па тек у државном организму обрнуо се тај ток опет назад, равноправност се наново враћа у народ, али сад већ као пород правне свести, уЈ 'амчена државном заштитом и,ранећи удржавним члановима патриотизам, као што крв, која извире из срца рани организам човечији. Речено је дакле, како беше распоре^ен унутарњи живот у српским земљама, кад једном од обласних жупана по!>е за руком, да над њима утврди своју владалачку моћ. Историски развитак народног живота до тога ступња наЈбоље се даје уочити, кад се нарочито са једном страном тога унутарњег живота упознамо, а то је баштински развитак или развитак права на земљу. Ваштина је право властитости на земљу и припадаше не само властели него и оном делу народа, који беше без политичних права, нарочито пак онима у њему, који се називају неропси; и ти имараху своје баштине, које се од властеоских разликоваху само тиме, што не беху насељене. Но баштина је првобитно припадала племену, којему сви чланови беху ме^у собом равноправни. Еада се племена почеше распадати у поЈ 'едине породице, делила се и племенска баштина у властитост тих породица. Нородичне старешине лако могаху сматрати породично добро за своје, » а онај који је стојао на челу више породица илиплемена, која су се поцепала, називао је својом не само своју сопствену земљу, него и земљу осталих племена, која суму билаподчињена. (Види „Баштине у старих Срба" од А. А. Иајкова. Гласник св. XXIII.) Из оних породица, коЈ 'е се приликом раздељена племена, ма чиме уздигоше над осталима, постаде властела, а „кадје време изгладило сваки спомен о једнакостии сроству, тада поникоше нови отношаји, којима беше основа зависност иподанство". Тако се са властина земљу развише властеоска права, а по аналогији тога права развила се доцније и државна власт. Немања као владалац сматрао је себе за носиоца државне власти и за господара свих српских земаља. као што је властела сматрала себе за господара оних земаља, на којима су њени поданици насељени били. Но баштина, коЈ'а се не престано и ако у много мањем простору држала у власти себара, опомињаше увек на стародавну Ј 'еднакост.