Глас народа

143

Ерв се лије, бој се бије, Поноћ стрепи, — аој јаде! Де си Данка, јадна т' мајка И трећи ти братац иаде/ Гракну Гавран, цуру вата: Сад си моја, цуро крута; „Нисам твоја; змијо турска. Већ сам овог ножа љута?" Из срца јој крв појури, Мртва паде цред крвника, Последње јој речи биле: „Има л' де год осветника!" * * * Све је пусто, ноћ је мирна, По бојишту мајка лута, Заплаче се по једанпут, У смеј гротне по сто пута, Док је нашла до три мача Од три сина, три патника, И четврта љута ножа ћеринога вереника. По Србији тако ода Де год који камен ниче, Мач му даје, нож му пружа: „Ево, брате, осветниче! Та зар Бутига српски сине! Зар веЕ нема срца жива!" Камен Вути, ноЕца стрепи Нико јој се не одзива ... Јован ЈовановиЂ.

Р А 3 Н 0. Вештице. Ш једног седа пишу „РеФорни" следеКе : Слуга ондашњег бирташа нађен је пре неко јутро са везаним рукама и ногама у штали. Чудновато у тој стварије то, што слутатврди да су га две вештице ноЕу везале. једна стара и једна млада, да се она млада Борча зове, и да је пре једне године удата. Сујеверна светина ночне једпу жену тога имена гонити тако_ да је сирота принуђена била код суда заштите тражити- Суд поведе истрагу у којој слуга приповеди, да је се усљед неке лупе ноћу пробудпо, и осетио да неко краве музе. Онпомисли да је слушкиња, изаппта је, јели опа, но кад му нико на питање неодговори теде свеНу упалити, но тек треНе палидрвце се упали, и он виде да са вештицама посла пма. Погато свеНу упади виде да су њи две, и оне га одма вежу. Суд најозбиљније тражи те лоиове, којп помоНу сујевере туђе краве музу Кугла па плива. У чардаку што га је на бечкој изложби изложио миннстарство пољорадње видеКеш што још ниси видео а 10 је, да грдна гвоздена куглапливана површју, кугла је та тешка по деите а лежи лако кано перце на једној белој бљеште!ој маси, а таје маса жива из рудокопа Идрије. Донешено је 150 центи живе у једном гвозденом казануна изложбу и ту на тој течности плива та тешка кугла кано перец оп води, јер је жива тежа од гвожћа.

Адам и Ева. У варошици Мопшн купи лончарско труштво један барјак, и замоли тамошњег свештеника. да га освети иу цркву као дар прими. Али о грозно! шта се по развијању барјака угледа? ни један светац или светитељка, пего иаместо свега тога — Адам п Ева. Са срчбом буде барјак одбијен, јер га нехтеде парох освештатн, почем је на њему један грзшан пар људи насликан. Личности од уплива буду замољеие. да пароха замоле да би барјак освештао и у цркву приано — ал све бадава! На то Не један од тих личности од прилике запитати лончаре, зашто су баш Адама и Еву изабрали да их на барјак наслпкају — на које лончари одговоре, да су по светом писму први људп од земље створени, па како и онн лонце од земље праве, то су мисли да Ие се тако најбоље Богу препоручити. Ускрсао. У Будиму се догодио неки дан чудан случај. У сиротпњској куЕи, у којој самп старци станују. умре једанстарац. Лекар потврди да је мртав и нареди све што је нужно да се старац сахрани. Кад су старца донедп у гробље итаманвеЕ да га спусте у раку, зачу се неко куцање на ноклоцу од мртвачког сандука. Гробар брже боље откује сапдук а мој старац усправи се у сандуку и рече да ово тедо још пије за опедоСва пратња се пренеразила од чуда, где у мал не сахранише жива човека. Да се не би купио свет на ту бруку. навалнше на старца да легне опет у сандук н да га тамо однесу од куда су га п донели. Старап се јодва даде памолити и тако се вратшпе натраг. Јапанци на изложби. На земљишту светске изложбе купе се радозналн гледаоци највишеоко јапанског оделења, у ком раде и довршују Јапанци своје зграде. Ту је у том вашару од сандука, летава, клинаца и конопаца пуно занимљивих ствари, јер ма да тих ствари има и у нас, ипак су јапанске веомараздичите од наших. Кад Јапанци граде куЕерак, ту једни подижу дрвене зидове други грађу, треЕи покривају, а све то иде тихо, снотрено и по такту. Њиховн су алати сасма друкчији они друкчије дељу, друкчије покуцкују. У њих су шиндрекао неке карте, а граде од неког миришљавог дрвета. Све су им граде шарене а на једној Ке битпгрдна риба од бедога платна, која ће бити оно што у нас петао, који показује на крову одкуд ветар душе. Ероз башту око тих зграда тече поток, а на њему Ке бнти мост чудноватог облика.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. У1аза Телечки. У прошлу недељу сахранпсмо најдаровитијег српског народног глумца, вредног списатеља и одушевљеног борца за просвету и напредак нашега народа — Лазу Телечкога. Покојпик је оставпо своје звање у вувоварском стду и постао је глумац у нашем нар позоришту, које смо истомонда подигли. Десет година дана био је у позоришној дружини и где год је оно допрло ту је покојник са своје вештине, са свога карактера стекао неброј пријатеља. Његову вештину нреузносио је и ЗагребиБеоград и људи који се у том нослу разумевају, ценили су Телечкога као најбољег гдумца у Срба и Хрвата. Умро је од суве болести, пратња му је била свечана и проФ. А. СандиК рекао је неколико лепих речи у спомен покојникове честитости. За Телечким је останула нејака Керка без игде ишта на свету. — Покојнику вазда светао спомен у српству а на труду му захвалан народ неКе допустити. да му јединче умре од глади. Сабор. Пештанске и бечке новине јављају да Ке владада сазове нашсабор још овога лета и то Будим. Говори седаЕе администратор ГрујиК дати оставку на своме званију а да Ке опште љубљени вдадика Стојковић бити опет повраПен за администратара патријаршије, јер вели се, наше ошптине имају само у њему поверења, да Ке он сабором моЕн и умети уредити наше одношаје.