Глас народа

ГЛАС НАР0ДД. ЖТ 31 Н1Р0ДКЕ СТБАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОШ И ЗАБАВУ.

.Глас народа" ивлази сваке недеље на табажу. — Дена му је на годину 3 ®ор.. на осам меседи 2 Фор., на четир чесеца I Фор. аустр. вредн. — Дониси се шиљу уредпиштву а претплата и огласи адашнистрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 повтаКа за жиг сваки пут.

БРОЈ Ж У НОБОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 20. 1АЈА ШЗ. ГОДИНА III.

БОЛЕСТ ВРЕМЕНА. У данашња времеви намножиде су се непамехним васпитањем, лудом модом и хрЈавом навиком потребе за живот. Још пре двадесетину година живели су стари наши много проствје, штедилису сувишак од своје зараде и слагали сушто но речбеле паре за дрне дане. Данас имаде на све стране обилно заслуге, 1ма стотинама начина, којима вредан, поштен и штедљив радин набавља себисве штому је нужно ва живот, а да меће по нешто и на страну. Али вмаде на жалост велвки број људи, који су свикли на добар жввот, на разноврсна ужввава аотуд зар ослабила вм је снага аа рад, па се премииљају и довијају, како би олаким начином, без многог труда и вноја дошли до масних заслуга, па да отуд подмире и нЈжне а и уображене потр^бесвог, често раскошног живота. Има данас млого људи, који су у каквом чину и достојанству, који су арговци и занатлије, па нису задовољни са оним, што по свом положају зараде и заслуже. Разњеженим животом свикли су на многе сујетне и скупе страсти. Многи су увртили себи у главу да су најнесретнији људи на овоме свету, ако своју куБу нису застрли свилом и кздифом , аконисуу стању да дају ручкове и забаве, ако своју жену и децу не одевају у свилу и скерлет, ако своје младе госпе не окивају у злато и драго камење. Други сматрају за своју највећу потребу, да понеколико сахата преседе укаФанама и гостионама. Многима се не би милело ии живети, кад небимогли да сеизвозена својим лепим кочијама, опет други уврте себикијамет болештинау главу, па путују сваке године у горње земље да се конзултују, да обиЈу по неколико илиџа. Али мимо све то има једна болест а та је најужасиија, која чини да нам наше дерни џеиови изобилују великом празнином. Нема нам на свету пара унадметању. У нас се и мушко и женско надмеће, да је којом среБом у добру и у врлинама то не, него — у трошењу и расипању. Из таких и многих других сличних побуда ушло Је данас код нас / моду, да много и премного тро-

шимо на своје живљење. Из тога је опет изишло то, да многи од нас једва хватају крај с крајем а многи живе на божију вересију. Према томе свако се то обзире на све стране, како Бе на брзо и лако заслужити много новаца, да може да корача напоредо са осталим светом по данашњој моди. Док су времена била боља, ајде још и Бож' помози. Али ево ударише неродице и хр$аве године. Стадоше послови и умалише се заслуге, а уобичаЈ "ене потребе остадоше исте толике. Нико и не мисли да се ограничи и умериусвојим уживањима, јер свако држида не може мимо остали свет. Отуда је то. да мкоги напугатају солидан посао и привреду, јер веле да се више не исплаиуЈе. Бацндо се све живо на спекулацију. Мушки и женски ударкше у картање. Не картају се дугог времена ради, веБ се картају да добијају. Данас се веБ и не сања више онако, као што се некад сањало. У уживањима огрезла душа наша заноси се и у сну, те сања све неке „нумере" или бар такове санове, који се по мисирском сановнику дају свести на извесне бројеве. Чим се устане не мисли се на посао ина привреду, него се распитује за будимски и бечки „цихунг". СреБа се полаже час на терно, час на секотерно. Ео хоБе да баш ухвати среБу за уши, тај купује „промесе,,. Не мари за ситне добити, њему је „хауптреФер" идеал. Нема готово ни једне боље куБе наше, која не улаже новце у разне „лозове." Сваки живи држи да му је суБено, да се брзо и скоро обогати. Миогима је најмилији посао да зидају златне куле по ваздуху, да нижу и описују све красоте, што би их уживали својим богатством. Наместодасе напрежемо у трајном раду, наместо да се умеравамо у уживању и трошењу, намеето да се надмеБемо у штедњи и чувању — бацили смо сена коцкање, картањеилутрију итражимо у томе себи спаса. Ако је још когод сумњао, како је то врашкиопасан посао занемарити свој посао и свој ' рад, па со бацити у пусто спекулисање — тај се могао сада ових дана, из, русваја на бечкој и пештаиској берзи уверити, шта вреди то епекулисање. Не зна се ни броја, колико је њих сатрло своје имањеутим