Глас народа

158

и то поглавито столпо београдска и тиска из осталих предела 20-30 нов. јеФтиније. Раж по 78 — 80г$. по Ш. 65, руска4 ф. 50 н. Јечам слабо га је на пијаци цена 3 ф . 15-55 н. Зоб за потрошак по 1 ф . 65-1 ф. 75 н. по 5065. Кукуруз слабо траже а доста се довози банатски 3 ф . 40-42 н. друге врсте 3 ф . 25-40 н. влашки 3 ф . 35-3 ф . 37 н.

ШТА ПАРЛДИ СЈГАВЖНА! пгиповетка из живота. Напнсао Панта Поповић. I. (НастаБЈ>ено.) Сад Еу да вас исплатим рече онај, што је губио. Но неимаде ситних новаца те устаде и оде у крчмареву собу да тамо размене велику банку. Крчмар даде грошиНару неколико ситнијих банака и сексера, али нити он заиска од грошићара велику банку нити му је овај пружи. Само се један на другог слатко насмејаше. За тим изаЈје грошиБар с крчмаром из овога собе и даде сваком од оне двоиде пет сребра све самих сексера. Првишнур не доби чика Довра, али другијевегов; треБи га про$е алн четврти и пети њему одоше, па тако мало по мале па чика Ловркн шнур. Од сексера, што она двоица имаше остало је сваком само још за један два шнура. Чика Ловра науми да их уједаред шпренгује. Он беше први на реду. — Жајз виза. — Е небемо тако, чик' Ловро! нисмо се тако погодили. — Сексер виза а два бесер, ко иде? Грошићари се почешаше по глави, али дадоше. — Еад је тако, чика Ловро, ова те кошта три сексера рече мешало! — Еошта. — А ова пет?! — Дајем, У банци беше више од 10 $ор. све самих сексера — И — Ја имам трипут, викну један. — Ја имам „кунст," прихвати други. — У мене је „андраш" (ајн унд драјсиг) додаде треБи. — А мој је „Фирмал," насмеја се чика Ловра и прикупи банку. — Сад плати, вина; кад си толико добио, понудиБе бирташ чика Ловру. — Три олбе вина! заповеди чика Ловра, и вино до^е и плану. — Дај још три за душу; жедног треба напоЈити. Допише се и те три и стаде се даље мешати. ВеБ се и у чика Ловриној глави мешати почело. Он би можда и одустао, да га вино неподбада.

— Сад неБеио више тако на високо! рече онај; што меша карте и даде чики два кеца. — Шта неЕемо? Ванку на среду које момак! Да поплашите чика Ловру, трагу вам вашу. — Е чико, тако није уречено! — Па сад урецимо! — Добро, добро, добро, и сва четворица метуше по Форинту у визу. — Ова те чико кошта пет Форината. — Еошта, меБ'те сви. — Ја неБу. — И ја неБу. — Стој да ја тебе ударим, мислиш бојим се ја твоје плашше видим ја шта ти имаш, препоручиБе чика Ловри мешачу, та те кошта 10 $ор. — Немаш куда, кошта. — Сад ја иштем десет Форината, продужи чика Ловра. — Дајем, и ја иштем још двадесет. — Чика Ловра застаде мало, погледаи виде пред играчем својим краља и горњака зелена. Она двоица што неиду показала су сваки по две зелене. Сад још две зеЛене у руку да има играч, то бибило малосувише, ваљда бар једна има ме^ онима, што леже, а баш ако има три горњака или три краља, ја имам три кеца — а неБеш ме поплашити. Окуражи се чика Ловра: ево и тих двадесет: показуј шта имаш. Пртивник чика Ловрин баци из руку кеца зелена и запита: је ли доста? — Није,разведри се чика Ловра. — Ноказуј ти! реБи Бе му противник. Чика Ловро баци три кеца на сто и пружи руку за ч банку. Лакше мало лакше, има и у мене џеп, придодаде му противник и баци и десетицу зелену на сто: ово је мало више, тепривуче банку. Аха, ал ме улови, уздану чика Ловра! И заиста б и уловљен чика Ловра. Четрдесет и пет Форината оде на један мах. За десет мерова жита. што је донео, добио је чика Ловра 70 Фор. остадо му је дакле још 25 Фор. Ме $утим је прошло увелико по дне. Еарташи ништа неокусише до мало киселе паприке и леба онако из песнице. Де би се то ручало, да се дангуби. Дошло је и вече и ноБ је ту билаа карте сеједнако мешају* — Време је веБ да се разилазимо, рече кадгод у непело један од карташа; поноБ је веБ превалила. — Верујем ја да би висадишли, придодаБе чика Ловра, али били то поштено било. Ја недам разилазити се, ја хоБу моје да повратим. — Хајде баш кад хоБеш, ја сам мислио да му оно мало оставимо га пазар, пришапну један грошићар другоме, али кад њему не треба, ми Бемо узети.